Nemački primer – dvojno studiranje
20. april 2016.Dvojni sistem studiranja postoji u oblastima tehnike, ekonomije i zdravstva i čine ga naizmeničan praktičan rad u nekoj firmi i pohađanje predavanja na nekoj visokoj školi ili akademiji. Profesionalna praksa i teoretska nastava se smenjuju u tačno utvrđenom ritmu – najčešće tromesečnom. Nešto ređe je studiranje po tzv. blokovskim modelu na nedeljnoj bazi: tri dana profesionalne prakse plus dva dana teoretske nastave. Student se tehnički obrazuje u nekoj firmi koja je partner odgovarajuće visoke škole ili akademije. Teoretska nastava na akademiji il visokoj školi prilagođena je toj obuci. Na kraju takvih studija se dobija bačelor-diploma, ili se – u zavisnosti od konkretne varijante obrazovanja – uz tu diplomu stiče i potvrda o završenom stručnom obrazovanju.
Prednost ove vrste studiranja je u njegovoj izraženoj praktičnoj orijentaciji: student za vreme studija ima ugovor na ograničeno vreme sa firmom u kojoj se stručno obučava. Firme koje nude mesta za obrazovanje u okviru dvojnih studija obično i zapošljavaju svršene studente – ali poslednjih godina, nema garancije za posao zbog toga što je broj studenata u stalnom porastu. Oni koji hoće da upišu ove studije, moraju imati dobar prosek ocena sa maturskih ispita, ali moraju i da se dobro pokažu pred komisijom za prijem kandidata u firmi koju su odabrali.
Kandidati „po meri“
U poslednje vreme, zbog žestoke konkurencije, i zahtevi koji se postavljaju pred kandidate sve su veći – oni najčešće moraju da za kratko vreme savladaju ogromno gradivo, a i kriterijumi prijema su sve strožiji. Ipak, prednost tih studija je pre svega u tome što firme dobijaju zaposlene koji su „skrojeni“ tačno po njihovoj meri; takvi kandidati imaju prednost u odnosu na one koji na radna mesta konkurišu kao „eksterni“ kandidati. Jedna od najvećih praktičnih prednosti dvojnog sistema je u tome što student radom za neko preduzeće finansira deo svojih studija – preduzeće preuzima troškove odgovarajućih taksi.
Osim toga, studijske grupe su u pravilu manje nego na klasičnim studijama – obuhvataju 10 do 40 osoba. Pošto preduzeća koja nude profesionalnu praksu moraju da drže korak s vremenom, nastavna sredstva su gotovo uvek modernija nego na klasičnim fakultetima.
Studije je bolje ne prekidati
Mana dvojnog sistema je u tome što on ne ispunjava kriterijume za nastavak studija i dobijanje master-diplome. Za one koji žele da se bave naukom, klasične studije su bolje rešenje. Dvojne studije imaju izrazito praktičnu orijentaciju. Osim toga, one nisu za preterano „nežne duše“ jer smenjivanje praktičnih i teoretskih faza znači i stalne promene u ritmu života, intenzitetu i vrsti psihičkih i fizičkih napora.
Profesionalna praksa u okviru klasičnih studija je u mnogo manjoj meri povezana sa sadržajem studija. U klasičnom sistemu, ta praksa se pohađa za vreme raspusta između semestara, a može da se prijavi u najrazličitijim firmama u najrazličitijim oblastima. Oni koji studiraju u dvojnom sistemu vezani su za jednu strogo određenu oblast; ukoliko požele da prekinu studije, suočavaju se i sa finansijskim problemom do koga može doći kada firma u kojoj su se obučavali zatraži povraćaj novca kojim je plaćala studentske takse tog kandidata.
Sve veće interesovanje u inostranstvu
Dvojne studije su trenutno etablirane u Nemačkoj i Švajcarskoj, ali postaju sve zanimljivije i za druge zemlje. Predsednik berlinske Visoke škole za ekonomiju i pravo, Andreas Cabi, sredinom aprila je, zajedno sa svojim kolegama, u Berlinu odgovarao na pitanja ministara obrazovanja i drugih visokih delegata 21 zemlje o dvojnom sistemu. Ova visoka škola sarađuje sa 700 partnerskih firmi i poznata je kao „regionalni motor inovacija“. Hatem Maged, sekretar u Egipatskoj ambasadi, rekao je posle ovog sastanka da bi dvojni sistem studija bio veoma interesantan za njegovu zemlju jer povezuje ekonomiju i obrazovanje „na način koji mladima u Egiptu može da dâ nadu i budućnost“.
Sistem dvojnih studija nije atraktivan samo za zemlje sa slabo razvijenom privredom; za njega su u Berlinu veliko interesovanje pokazali i menadžeri visokoškolskih ustanova u Velikoj Britaniji, baš kao i članovi francuskog privrednog saveza MEDEF koji su se posebno interesovali za načine povezivanja studija i praktičnog rada u preduzećima. MEDEF okuplja 750.000 privrednika i najveća je takva mreža u Francuskoj. Ona smatra da digitalizacija, reforme u energetici i globalizacija iziskuju novi pristup obrazovanju stručnjaka – i da taj pristup predstavlja upravo nemački dvojni sistem.
Najvažnije informacije o studiranju u Nemačkoj možete pronaći OVDE.