Nemačke penzije belgijskim SS-ovcima
22. februar 2019.
Živih ih još ima tridesetak, svi su stariji od 90 godina. I redovno dobijaju dodatnu penziju iz Nemačke u visina od 427 do 1.275 evra, kaže belgijski istraživač nacionalsocijalizma Alvin de Konink. U intervjuu za belgijske novine „De Morgen“ izneo je šokantno poređenje: godine koje je neki Belgijanac, pripadnik SS-a, „proveo u belgijskom zatvoru zbog kolaboracije, uzete su u obzir (kod izračuna visine penzije, prim. ur.), dok su Belgijanci koji su za vreme rata bili na prinudnom radu u Nemačkoj, nakon rata dobili odštete od 50 evra mesečno“.
Nakon nemačke okupacije Francuske, Belgije i drugih zemalja, Adolf Hitler je „ukazom Firera“ doneo odluku da i stranci koji se kao dobrovoljci SS-a bore na nemačkoj strani, imaju pravo na penziju. Istoričar Martin Gelnic iz Majnca za DW objašnjava da je „Vafen-SS“ od 1. januara 1940. angažovao Vermaht, tako da njegovi pripadnici nisu važili kao pripadnici stranke NSDAP (Nacional-socijalističke nemačke radničke stranke), već kao službenici „Nemačkog Rajha“. Shodno tome, pripadnici Vafen-SS-a imali su pravo na penziono osiguranje.“
Oni su dakle imali prava kao i svi drugi vojnici nemačke vojske Vermahta, i to bez obzira na nacionalnu pripadnost. Teško je reći koliko je u svetu još takvih pripadnika SS-a koji dobijaju penziju iz Nemačke, kaže Gelnic. Ali, samo u Letoniji je sredinom 1990-ih godina bilo oko 1.500 bivših pripadnika SS-a koji su dobijali penzije iz Nemačke, napominje istoričar.
Ni raniji pokušaji nisu uspeli
Informacije o isplatama penzija belgijskim pripadnicima SS-a izašle su u javnost još 2016. zahvaljujući organizaciji „Grupa za sećanje“ (Gruppe Erinnerung) za koju radi i Konink. Tada je belgijski parlament pokušao da dođe do imena od nemačkih vlasti i podstakne ih na to da prestanu da plaćaju te penzije. Na pitanje poslanice Levice Ule Jelpke u Bundestagu pre dve godine, rečeno je sledeće: „Savezna vlada ne može da dostavi imena osoba koje primaju penziju prema Zakonu o penzionom osiguranju (Bundesversorgungsgesetz – BVG). Vlada nema saznanja o tome ko je od osoba koje primaju penzije, a žive u Belgiji, istovremeno i bivši pripadnik belgijskih dobrovoljaca SS-a, a delimično nema saznanja ni o osobama koje su kao vojni kolaboratori bili osuđeni. Razlog za to je što Zakon o penzionom osiguranju – a to uključuje i penzije osoba koje žive u inozemstvu – sprovode savezne pokrajine.“
Tri poslanika u belgijskom parlamentu sada to ponovo pokušavaju da zaustave: Olivije Mengen, šef stranke DeFI i dvojica socijalista. U dopisu upućenom Spoljnopolitičkom odboru parlamenta, oni zahtevaju da se prekine sa tom „potpuno neprihvatljivom situacijom“ i problem reši „diplomatskim putem“. Poslanik Mengen tvrdi da Nemci blokiraju rešenje: „Imena osoba (koje primaju penziju) poznata su nemačkom ambasadoru u Belgiji, ali on ih ne daje belgijskoj centralnoj vladi. Zato , zato ne mogu da budu preduzete nikakve poresko-političke mere.“ Mengen veruje da se dotičnima penzije šalju bez poreza.
Socijalno osiguranje je ideološki neutralno
Martin Gelnic potvrđuje da postoje velike pravne prepreke za Mengenov zahtev. „Za razliku od disciplinskog službeničkog prava, zakon o socijalnom osiguranju preko kojeg idu penzije načelno je oslobođen sankcija u slučaju krivičnih dela. To proizilazi iz načela da je socijalno osiguranje vrednosno neutralno."
I u Nemačkoj je bilo pokušaja sprečavanja isplate penzija pripadnicima SS-a. U izmeni zakona od 14. januara 1998. o pravima bivših vojnika, navodi se da se isplate mogu uskratiti ako je osoba koja ima pravo na penziju „za vreme vladavine nacionalsocijalizma kršila načela ljudskosti ili načela pravne države“. Indicija za tako nešto može biti „dobrovoljno članstvo u SS-u“.
Međutim, promena zakona odnosi se samo na zahteve koji su podneti nakon 13. novembra 1997. S obzirom na to da su svi zahtevi o kojima se radi podneti pre više decenija, to ne pogađa gotovo nijednog primaoca penzije.
Političarka Levice Ule Jelpke u dopisu DW navodi: „Zaista su obustavljene penzije za samo 99 osoba, od tadašnjih gotovo 940.000 primalaca – dakle oko 0,01 odsto. Očigledno je da je otkriven samo mali deo počinilaca ratnih zločina.“
Belgijski poslanici, međutim, neće biti uspešni, smatra Gelnic, između ostalog i zato što svaki pojedinačni slučaj mora biti posebno ispitan – jer članovi SS-a nisu samim tim i ratni zločinci. „Mislim da će se jednostavno pustiti da penzije isteknu“, kaže Gelnic. Pritom misli na prirodnu smrt onih koji primaju penzije.