Nemačke nuklearke ugašene, šta je s radioaktivnim otpadom?

Nuklearna energija u Nemačkoj od sredine aprila je prošlost, istorija. Ranih 1960-ih, čak 20 nuklearnih elektrana strujom je napajalo nemačku električnu mrežu. Tome je sada kraj. Poslednje tri nuklearne elektrane prestale su sa radom 15. aprila.

Ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke (Zeleni) u jednom u intervjuu je izjavila: „Mislim da bi sada trebalo da uložimo svu svoju snagu kako bismo napredovali u primeni solarne energije, energije vetra, ali i u uštedi energije i energetskoj efikasnosti. Moramo zaustaviti uzavrele debate koje nas vraćaju unazad.“

Time je okončan višedecenijski spor, čak i ako se stalno mogu čuti pozivi za povratak nuklearnoj energiji zbog napete situacije na energetskom tržištu uzrokovane ratom koji Rusija vodi u Ukrajini.

Dva zadatka: demontaža i odlaganje otpada

To i jeste pitanje kojim će se Nemačka baviti još dugo vremena. Jer, reaktori moraju da se demontiraju, a najvrelija tema jeste odlaganje radioaktivnog nuklearnog otpada.

Kao i gotovo sve druge zemlje koje su koristile ili nastavljaju da koriste nuklearne elektrane, Nemačka još nije pronašla mesto gde bi takav otpad, posebno istrošeni štapovi za sagorevanje, mogli bezbedno da se skladište. Trenutno se nuklearni otpad drži u privremenim skladištima na lokacijama napuštenih elektrana, ali zakon nalaže da nuklearni otpad mora da se odlaže i hiljadama godina čuva u bezbednim podzemnim skladištima.

Skladište na određeno vreme

Volfram Kenig, predsednik Nemačke službe za bezbednost upravljanja nuklearnim otpadom (BASE), za DW objašnjava da su privremena skladišta napravljena da posluže samo za određeni vremenski period.

„Namera im je da premoste vreme dok ne bude dostupno i dok se ne pronađe skladište za otpad koje odgovara zakonskim propisima. Beton, čelik, bodljikava žica i ljudi koji to obezbeđuju ne mogu da budu zamena za adekvatno skladište robusne geološke strukture. Tražimo odgovarajuću geološku dubinu, odgovarajući sloj soli, granita ili glinice koji će obezbediti da radioaktivne materije tokom beskonačno dugog vremenskog perioda ne dospeju na površinu.“

Potraga bi mogla da traje decenijama

Nemačka je u potpunosti saglasna sa svih tridesetak zemalja koje su imale ili još uvek koriste nuklearne elektrane: radioaktivni otpad se odlaže pod zemljom. Ali, gde tačno? Dugo je to u Nemačkoj bio Gorleben, na istoku Donje Saksonije. To mesto političari su favorizovali kao moguću lokaciju za podzemno odlaganje nuklearnog otpada. Ali, Gorleben je oduvek bio i mesto nasilnih protesta protiv nuklearne energije, tako da su političari pre nekoliko godina odlučili da se odreknu te lokacije.

Sada se po čitavoj zemlji, na više od 90 mogućih mesta, traži nova, podesnija lokacija. Volfram Kenig kaže da se pretpostavlja da će proces traženja odgovarajućih skladišta za nuklearni otpad u Nemačkoj potrajati „otprilike isto toliko vremena koliko je i korišćena nuklearna energija, dakle oko 60 godina“.

A i demontaža dvadesetak nuklearnih elektrana takođe će potrajati. „Demontaža elektrana koje su povučene iz upotrebe je odgovornost operatera. Oni to moraju da organizuju. Trenutno se računa da demontaža ne može da se završi ni 10 do 15 godina nakon izdavanja dozvole.“

Nuklearne elektrane trenutno su u pogonu u 30 zemalja, dok su atomski reaktori ugašeni još u Italiji, Kazahstanu i Litvaniji. Ujedinjeni Arapski Emirati i Belorusija su u procesu izgradnje nuklearnih elektrana i tek počinju da koriste nuklearnu energiju. Trajno i bezbedno skladištenje radioaktivnog otpada je nerešen zadatak u čitavom svetu.

Finska je otišla najdalje u planiranju odlaganja nuklearnog otpada. Vesa Lakaniemi, šef uprave u opštini Eurajoki na jugu te zemlje za ARD kaže da, „ko god ima koristi od struje, taj mora i da preuzme odgovornost za nuklearni otpad. Tako je i u Finskoj, ako koristite nuklearnu energiju, morate i da doplate za konačno skladištenje.“

Procenjeni troškovi izgradnje konačnog skladišta iznose 3,5 milijardi evra. Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), širom sveta trenutno su u pogonu 422 nuklearna reaktora, čija prosečna starost iznosi oko 31 godinu. Trust mozgova koji priprema „Izveštaj o statusu svetske nuklearne industrije“ (World Nuclear Industry Status Report), ocenjuje da ne može biti ni govora o nekakvoj renesansi nuklearne energije.

O proizvodnji električne energije širom sveta u nuklearnim elektranama u izveštaju se tako navodi: „U 1996. godini ta proizvodnja dostigla je najviši nivo i iznosila je 17,5 odsto, dok je u 2021, po prvi put u četiri decenije, ta vrednost pala ispod deset procenata.“ Bilo kako god bilo: nasleđem radioaktivnog otpada Nemačka će se baviti još mnogo godina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.