1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačke firme se povlače iz Rusije

26. maj 2018.

Mnoge nemačke, posebno trgovinske, firme, polagale su velike nade u Rusiju. Na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu se čuje nešto drugo: samo neki žele da „izdrže“, većina uglavnom govori o zatvaranju i smanjivanju.

https://p.dw.com/p/2yLdR
Russland Rubel Banknoten
Foto: Imago/Itar-Tass/V. Smirnov

Od 24. do 26. maja 2018. u Rusiji se održava 22. Sankpeterburški ekonomski forum (SPIEF). Učestvuju političari i stručnjaci iz više od 100 zemalja, među njima i iz Nemačke. Mnoga nemačka preduzeća su se donedavno nadala uspehu na ruskom tržištu. No, u Rusiji slabo stoje stvari sa finansijama, pa tako i sa investitorima, proizvođačima i trgovcima na malo. Oni su se nadali da će se u Rusiji nastaviti bum potrošnje.

MedijaMarkt prodaje svoju mrežu prodavnica

Posle 12 godina, iz Rusije će se povući i MedijaMarkt. Najveći evropski trgovac električnim proizvodima posluje u 14 zemalja. Koncern Cekonomi koji je vlasnik tog lanca pregovara o prodaji mreže prodavica u Rusiji ruskom konkurentu M. Video. Nemačko preduzeće bi, međutim, htelo da zadrži svoj udeo i ostane u M. Videu manjinski akcionar.

Media Mark-Geschäfte in Russland
MediaMarkt u Omsku u RusijiFoto: picture alliance/dpa/A. Magavko

MedijaMarkt je u poslednja dva kvartala već zatvorio šest svojih prodavnica u Rusiji, dakle – svaku desetu. To pokazuje izveštaj firme Cekonomi o tekućoj poslovnoj godini. Ukazuje se i na negativne posledice niskog kursa rublje i na pad prihoda u Rusiji. Osim toga, zbog sankcija SAD Rusiji iznose se sumje da će ruski BDP i dalje rasti.

Oto i Kvele zatvaraju internet-prodavnice

Nemački trgovinski gigant Oto grup delom napušta Rusiju. U aprilu je koncern najavio da će ovog leta zatvoriti dve svoje radnje na internetu „otto.ru" koje su na tržištu od 2006, i „quelle.ru" koju je kupio 2009. Time će biti obustavljeno naručivanje robe preko kataloga koje je bilo legendarno još u doba Sovjetskog Saveza.

Oto grup je svoju odluku obrazložio promenom svoje globalne strategije i željom da se koncentriše na domaće nemačko tržište. U tome važnu ulogu ima i sve veća konkurencija u ruskoj internet-trgovini. Razvoj interneta je doveo do izumiranja klasične kataloške prodaje. No, zatvaranje internet-prodavnica se tumači i slabljenjem rublje, jer su cene za slanje proizvoda iz Nemačke povećane.

Rusija više nije prioritet za Adidas

Nemački proizvođač sportske opreme Adidas hoće da smanji svoje prisustvo na ruskom tržištu i svoju zavisnost od njega. Ta odluka je doneta još 2014, kada je taj koncern posle sloma kursa rublje i velikog pada kupovne moći Rusa morao da radikalno revidira svoja optimistična očekivanja u pogledu ruskog tržišta.

Deutschland Adidas AG
Foto: picture-alliance/dpa/D. Karmann

I zaista, Adidas je na početku ove decenije proglasio Rusiju i zemlje u Zajednici nezavisnih država (ZND) za jedan od tri svoja strateška regiona – pored Severne Amerike i Kine. Broj Adidasovih radnji u Rusiji i zemljama ZND je za kratko vreme sa 800 trebalo da se poveća na 1200. Povremeno je samo zarada ostvarna u Rusiji ovom koncernu donosila 10 odsto od celokupne zarade u svetu. Ali, sada su to samo –tri procenta. Reakcija na smanjenu kupovnu moć Rusa je bila najava Adidasa da će zatvoriti veliki broj svojih prodavnica u regionu. Prema pismu koncerna DW-u, ostalo ih je još oko 600.

Metro želi da se vrati korenima

Metro, međutim, ne želi da zatvara svoje radnje – njih ukupno 89 u 50 regiona Ruske Federacije kao i jednu prodavnicu na anektiranom ukrajinskom poluostrvu Krimu. Preduzeće koje je aktivno u 25 zemalja takođe ne isključuje čak ni mogućnost otvaranja novih prodavnica u Rusiji. Kažu da je tamo investirano već toliko novca da povlačenje ne dolazi u obzir.

Sredinom maja, taj koncern je izneo novi plan svog poslovanja u Rusiji. On želi da se vrati poslovanju sa malim i srednjim firmama kao što su hoteli, restorani, kafei i manje radnje. Za vreme turbulentne faze ekspanzije početkom 2000-ih godina, to preduzeće se udaljilo od svog prvobitnog prodajnog koncepta. Masovno su deljene klijentske kartice – ne samo pravnim licima. Posledica je bila da su se Metroove „Keš end keri" – radnje u Rusiji upustile u tešku konkurentsku borbu sa domaćim lancima prodaje na malo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android