Nemačka zabrinuta za svoju privredu
6. februar 2019.
Nemački ekonomski barometar u poslednjih deset godina zna samo za jedan pravac – napred. Knjige sa narudžbinama su pune, poslovi idu dobro. Ipak, sa mnogih mesta čuje se da bi moglo i više da se proizvodi, samo kada bi bilo na raspolaganju kvalifikovane radne snage.
Za privredni bum odgovorna je pre svega industrija. Na nju otpada 23 procenta dodate vrednosti. Nijedna druga zemlja u Evropskoj uniji nema toliki industrijski udeo.
Za ministra privrede Petera Altmajera to je istovremeno i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov, zbog toga što nemačka mašinska industrija, automobilska i hemijska, , zeleni tehnološki sektor i mnoge druge privredne grane već deceniju uspešno održavaju nemački privredni model. Prokletstvo, zbog toga što je zemlja opasno zavisna od izvoza. Konkurencija iz SAD i Kine postaje sve veća, posebno na polju digitalizacije i razvoja veštačke inteligencije.
Brige zbog pada
Svet u ovom trenutku preživljava „neverovatno ubrzanje“ na polju inovacija, smatra Altmajer. Dosadašnje proizvodne procesi, pa i čitave industrije, trebalo bi da zamene nove tehnologije. Veštačka inteligencija je, prema ministru, najveća inovacija od kada je izumljena parna mašina. „Onaj ko ovlada tim tehnologijama, ima šansu da ostane u vrhu. Oni koji sve to prespavaju, jednog dana postaće produženi radni sto drugih.“
Nemački ministar očigledno se plaši da bi upravo to moglo da se dogodi njegovoj zemlji. „Postoje tehnologije koje dugo nismo uzimali za ozbiljno, i država ima i pravo i obavezu da podrži i pomogne.“
Kako bi to moglo da izgleda? Peter Altmajer je sve sažeo u dokumentu pod nazivom „Nacionalna industrijska strategija 2030“. Ministar je na 21-oj stranici naznačio „smernice za nemačku i evropsku industrijsku politiku“. Objasnio je pred kakvim se izazovima nalazi Nemačka, šta je izlazna strategija i u kom pravcu bi on želeo da sve to ide.
Zahtev za inovacijama
„Cilj je da radimo zajedno sa privrednim akterima kako bi se obezbedile i povratile ekonomske kompetencije, konkurentnost i vođstvo na polju industrije, kako na nacionalnom i evropskom, tako i na globalnom nivou, i u svim relevantnim oblastima“, kaže Altmajer. Kompanijama bi na primer trebalo olakšati kada je reč o socijalnim izdacima i ceni energije. Osim toga, država bi morala da jače podrži inovacije i razvoj ključnih tehnologija i u Nemačkoj, i u Evropi.
Gledano na duže staze, udeo industrije u dodatoj vrednosti u Nemačkoj, trebalo bi da se poveća na 25 odsto, a u EU na 20 procenata. Taj cilj morao bi u osnovi da se postigne „kroz slobodno tržište, privatni sektor i samoodgovorno“, istakao je Altmajer.
Nemačka je često proigravala vođstvo
Bilo da se radi o elektronskim uređajima za zabavu, telekomunikacijama, računarskoj elektronici ili proizvodnji karbonskih vlakana, Nemačka je često bila u tehnološkoj prednosti, što joj na kraju nije preterano pomoglo. „Na polju veštačke inteligencije, kada se radi o istraživanjima, još smo i u dobroj poziciji. Ali u praktičnoj primeni, ima još mnogo toga da se uradi“, kritikuje Altmajer.
Čini se da se udaljenost od vodećih internet-kompanija sve više povećava, umesto da se smanjuje. Nijedna nemačka kompanija ne ulaže u tu oblast toliko koliko ulaže svaka američka kompanija pojedinačno.
„Veličina je važna“, naglašava ministar Altmajer. Onaj ko nije dovoljno veliki da realizuje važne projekte i da se na slobodnom tržištu pokaže konkurentnim velikim kompanijama, praktično se isključuje sa slobodnog tržišta. Altmajer zbog toga posebno želi da u fokus stavi i podrži domaća preduzeća, najveća u svojim branšama – poput Simensa, Tisenkrupa, proizvođača automobila ili pak Dojčebank.
Država kao preduzentik?
Kako bi se obezbedila budućnost „velikih“, moralo bi da se omogući lakše spajanje i preuzimanje. Ministar privrede želi da u izuzetnim slučajevima spreči preuzimanje nemačkih od strane stranih firmi – i to delimičnom nacionalizacijom. Zato predlaže da se osnuje javni, državni fond.
Altmajer želi da se o njegovoj industrijskoj strategiji diskutuje narednih meseci na nacionalnom i međunarodnom nivou, i da se ona, zajedno sa privredom i sindikatima, dalje razvija. Ovo je tek „prvi korak“ koji „ne zahteva nepodeljenu saglasnost“. Ali, Altmajer je čvrsto ubeđen u ono što je napisao. I poručio: „Pročitajte, ovaj papir je pisan s mnogo ljubavi“.