Nemačka vlada planira promene zakona o azilu i oružju

Dokument nemačke vlade na sedam strana pod nazivom „bezbednosni paket“ objedinjuje tri ključne oblasti: „Poboljšanja u oblasti Zakona o oružju“, „Mere protiv islamizma i nasilnih islamističkih napada“ i „Mere u vezi sa statusom i pravom boravka“.

Azilantima, kojima je naređeno da napuste Nemačku, a koji su već registrovani u nekoj drugoj zemlji EU, biće ukinute socijalne beneficije. Jedini izuzetak će biti finansiranje njihovog povratka. Ipak, Vlada želi da osigura „ljudski dostojanstven tretman“ prema takvim osobama. Tu tzv. Dablinsku proceduru, nemačka vlada želi dodatno da ubrza, što podrazumeva i bolju koordinaciju između saveznih i pokrajinskih vlasti.

Vlada u Berlinu takođe planira da intenzivira napore za omogućavanje prisilnog vraćanja kriminalaca i osoba koji predstavljaju terorističku pretnju u njihove zemlje porekla – Avganistan i Siriju.

U slučaju teških krivičnih dela, Vlada planira da smanji kriterijume za deportaciju, što će pravno olakšati prisilno vraćanje kriminalaca. Ovo će važiti i za maloletnike koji budu koristili oružje. Osobe koje su osuđene na više od dve godine zatvora, morale bi odmah da budu deportovane, dok osobe s kaznom od jedne godine zatvora mogu da budu deportovane. Biće ukinuto ograničenje za prisilno napuštanje Nemačke koje podrazumeva određena nasilna dela.

Vlada planira da proširi mere i mehanizme za identifikaciju izbeglica, na primer upotrebom biometrijskih podataka. Ako azilanti otputuju u svoju domovinu, njihov status zaštite biće ukinut. Izuzeci će se primenjivati na izbeglice iz Ukrajine, kao i na slučajeve kada je putovanje „neophodno za ispunjavanje moralnih obaveza“, kao što je prisustvo na sahrani bliskih članova porodice.

Šta se menja za istražne organe?

Ovlašćenja bezbednosnih agencija u borbi protiv islamizma biće proširene, uključujući i upotrebu veštačke inteligencije. Biće dozvoljena analiza internet podataka, uključujući i automatsko prepoznavanje lica. Istražne agencije će ubuduće moći javno dostupne slike biometrijski da upoređuju sa fotografijama osumnjičenih ili traženih osoba.

Nemački savezni ured za migracije, koji je nadležan za azilantske postupke, takođe će moći da primenjuje te metode kako bi proverio identitet osoba koje traže zaštitu. Ovlašćenja za finansijske istrage u borbi protiv finansiranja terorizma takođe će biti proširena. Vlada planira i dalje dosledno da koristi instrument zabrane islamskih organizacija.

Koje promene predviđa Zakonu o oružju?

Zabrana nošenja noževa biće značajno proširena. Taj aspekt je najopsežniji u čitavom vladinom dokumentu. Još pre napada u Zolingenu, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) planirala je pooštravanje tog zakona. Prema dokumentu, planira se opšta zabrana korišćenja tzv. noževa-skakavaca, osim za određene profesije.

Apsolutna zabrana nošenja noževa biće uvedena na mestima okupljanja ljudi: na pijacama, ali i na velikim događanjima poput zabava i festivala, sportskih događaja i sajmova. Zabrana nošenja noževa takođe će da važi za mesta s visokim stopama kriminala, kao što su železničke stanice i sredstva javnog prevoza. U međugradskom železničkom prevozu biće uvedena jedinstvena pravila na nivou čitave zemlje.

Za sprovođenje tih mera, Saveznoj policiji će biti omogućeno da vrši kontrole nasumice i bez osnovane sumnje. Osim toga, planira se proširenje spiska krivičnih dela koja ugrožavaju državu. Osobe, koje su pravosnažno osuđene za takva nedela, neće moći da dobiju dozvolu za posedovanje oružje ili baratanje eksplozivom. Mere nisu usmerene protiv legalnih vlasnika oružja, rekao je nemački ministar pravde Marko Bušman, čija Liberalna stranka (FDP) dugo nije podržavala pooštravanje Zakona o oružju.

Postoje li još neke mere?

Postoje. Radna grupa sastavljena od eksperata trebalo bi da istraži kako sprečiti radikalizaciju, posebno mladih islamista, na primer preko onlajn-medija. Trenutno se vode pregovori s trećim zemljama izvan EU o prihvatanju izbeglica, među kojima su Moldavija, Kenija i Filipini. To bi trebalo da se okonča potpisivanjem sporazuma.

Šta dalje?

Prema rečima ministarke Fezer, o ovom paketu mera će se sada razgovarati s pokrajinama i najvećom opozicionom poslaničkom grupom u Bundestagu, a to je grupa demohrišćanskih stranaka CDU i CSU. Radna grupa, u kojoj će biti predstavnici tri stranke iz vladajuće „semaforske koalicije“ (SPD, FDP i Zeleni), prvi put će se sastati sledeće sedmice.