Nemačka: raste nezadovoljstvo migracionom politikom

U Briselu su ministri unutrašnjih poslova Evropske unije razgovarali o planiranoj reformi zakona EU o azilu. Radilo se o takozvanoj „kriznoj regulaciji“ kojom je predviđeno da se može produžiti period tokom kojeg se izbeglice mogu držati u uslovima sličnim zatvoru ukoliko dođe do posebno snažnog porasta migracija. Pored toga, mogao bi se povećati broj ljudi koji ispunjavaju uslove za planirane stroge granične procedure.

Za to vreme u Nemačkoj vladajući Zeleni odbijaju takvo pooštravanje zakona. Ali njihov koalicioni partner, socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc, naložio je ministarki unutrašnjih poslova koja je takođe iz redova Socijaldemokrata (SPD) da na to dâ saglasnost u Briselu.

-pročitajte još: Nemačka će biti „tvrđa“ u izbegličkoj politici?

Prema redovnom mesečnom istraživanju „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), dve trećine građana smatra da je u redu da savezna vlada teži rešenju na nivou EU kada se radi o izbeglicama. Istovremeno, otprilike trećina bi više volela nacionalna rešenja.

Takođe, većina sumnja da će uopšte biti evropskog rešenja: 70 odsto (+11 u odnosu na prethodno istraživanje) veruje da se to ne može realizovati na evropskom nivou u bliskoj budućnosti, dok 23 odsto (-13) veruje da je to moguće.

Prihvatiti manje izbeglica

Ove godine je do avgusta više od 220.000 ljudi zatražilo je azil u Nemačkoj. U poređenju s istim periodom prošle godine, to je povećanje od oko 77 odsto. Sve više gradova i opština – u čijoj je nadležnosti da smeštaju i brinu o pridošlicama – poručuju da više nemaju kapaciteta. Situacijom su nezadovoljni i građani.

Čak 73 odsto anketiranih smatra da smeštaj i raspodela izbeglica u Nemačkoj funkcionišu loše ili veoma loše, dok samo 19 procenata smatra da to funkcioniše dobro ili veoma dobro. Istovremeno, 78 odsto smatra da je integracija izbeglica u društvo ili tržište rada loša ili veoma loša, a 80 odsto tako vidi i deportaciju odbijenih potražilaca azila.

Sve veći broj zahteva za dobijanjem azila ponovo je pokrenuo spor oko nemačke migracione politike. Pored toga, 8. oktobra u Bavarskoj i Hesenu biraju se novi pokrajinski parlamenti, što političke debate takođe čini nervoznijima.

Prema rezultatima istraživanja, dve trećine ispitanih zalaže se za ograničavanje broja izbeglica, 27 odsto želi da primi onoliko izbeglica koliko ih trenutno ima, a samo pet odsto se zalaže da Nemačka primi još više izbeglica.

S obzirom na uočljive nedostatke u politici prema izbeglicama, raste skepticizam prema imigraciji u celini: 64 odsto ljudi, znatno više nego u proleće ove godine, povezuje migracije s problemima u Nemačkoj, dok samo 27 odsto imigraciju vidi kao prednost za zemlju.

-pročitajte još: Izbeglice u Nemačkoj: gde ih više smestiti?

Šta se može učiniti da se smanji imigracija?

Istraživači javnog mnjenja su u novoj anketi predložili i opcije za smanjenje broja izbeglica i pitali da li se ta mera smatra ispravnom ili pogrešnom.

Otprilike osam od deset Nemaca veruje da su pojačane granične kontrole i sporazumi o izbeglicama sa afričkim zemljama ispravne mere. Otkako je lider bavarske CSU Markus Zeder pozvao na tzv. „granicu integracije“ u vezi s primanjem potražilaca azila, ponovo je pokrenuta debata o gornjoj granici za prijem izbeglica.

Kritičari naglašavaju da se po međunarodnom pravu takva gornja granica ne može ispoštovati, ali 71 odsto Nemaca smatra da je takva gornja granica ispravna. Tako misle pristalice svih stranaka sa izuzetkom Zelenih. Ujedno, 69 odsto ispitanih smatra da je ispravno svrstavanje Alžira, Maroka i Tunisa u sigurne zemlje porekla.

Opet loše ocene za vladu

Nezadovoljstvo saveznom nemačkom vladom i dalje je veliko. Kao i u poslednjem istraživanju, 79 odsto ispitanih nije zadovoljno radom kancelara Olafa Šolca i njegovih ministara.

Ako se pogleda kako su na to pitanje odgovorile pristalice tri vladine stranke, uočljivo je da su samo glasači Zelenih, njih 57 odsto, uglavnom zadovoljni. Pristalice SPD-a su podeljene, dok je čak 77 odsto birača vladajućih Liberala (FDP) nezadovoljno vladom.

Aktuelni Bundestag izabran je pre dve godine, 26. septembra 2021. Tada je SPD osvojila najviše glasova – 25,7 odsto. Demohrišćanske stranke, CDU i CSU, osvojile su 24,1 odsto glasova i otišle u opoziciju. Zeleni su dobili 14,8 odsto, a FDP 11,5 procenata. Alternativa za Nemačku (AfD) u to vreme imala je 10,03 odsto glasova, duplo manje nego sada, dok je Levica tada dobila 4,9 odsto.

A kada bi se novi Bundestag birao ovog vikenda, SPD, Zeleni i FDP zajedno bi dobile samo 36 odsto glasova i ne bi imale većinu. Takav loš rejting one imaju praktično čitave ove godine.

Opozicioni Demohrišćani su neprikosnoveni lideri sa 28 odsto, a sledi AfD sa 22 odsto i SPD sa 16 procenata. Zeleni bi imali 14 odsto, a FDP šest. Levica više ne bi ni ušla u Bundestag, jer bi osvojila samo četiri odsto (cenzus je pet procenata). Stranka Slobodnih birača, koja participira u pokrajinskoj vladi u Bavarskoj, imali bi tri odsto u celoj zemlji.

Pogled na demokratiju u Nemačkoj

Ponovno ujedinjenje Nemačke dogodilo se pre 33 godine. Anketari su to iskoristili kao priliku da pitaju građane da li su zadovoljni demokratijom u zemlji. Pokazalo se da 87 procenata zapadnih Nemaca (-4 o odnosu na oktobar 2022.) i 77 procenata glasača istočne Nemačke (+2) ceni demokratiju kao dobar oblik vladavine. Međutim, nemačka demokratija u praksi mnogo je manje ubedljiva.

U zapadnoj Nemačkoj skoro polovina je zadovoljna funkcionisanjem demokratije, dok su u istočnoj to samo tri od deset ispitanika. To znači da u oba dela Nemačke opada zadovoljstvo funkcionisanjem demokratije.

Istraživanje „Nemački trend“ sproveo je institut „Infratest Dimap“ od 25. do 27. septembra za potrebe javnog servisa ARD. Anketirano je 1.302 Nemca sa pravom glasa.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.