Nemačka profitira od kineskog privrednog oporavka
4. decembar 2020.
Mnogi u neverici trljaju oči: privredni oporavak Kine ne posustaje. Indeks menadžera nabavke u proizvodnji, centralni pokazatelj obima proizvodnje u kineskim fabrikama, u novembru, nakon čitave jedne decenije, beleži najvišu vrednost. Sa dosadašnjih 53,6 bodova, u oktobru su se povećale na 54,9. Više brojke indeks je poslednji put beležio još u novembru 2010. godine. Indeks je inače deo mesečnog privrednog barometra medijske grupe Kaisin (Caixin), specijalizovana za finansijske teme.
Ono što je specifično za indeks Kaisin jesto to što on pokazuje aktivnost manjih i srednjih kompanija. Vrednosti iznad 50 pokazuju povećanje privrednih aktivnosti, dok niže vrednosti označavaju pad proizvodnje. Indeksi menadžera nabavke (PMI) važe za rane pokazatelje budućeg privrednog razvoja i redovno se objavljuju širom sveta za mnoge nacionalne ekonomije.
-pročitajte još: Ko su najveći profiteri od pandemije?
I kineska državna statistička služba objavljuje indeks menadžera nabavke. Taj „zvanični“ PMI međutim više govori o tome kakva je poslovna situacija u velikim državnim kompanijama. Aktuelni podaci za novembar takođe pokazuju da je privredni oporavak od proleća stabilan. Vrednost od 51,4 u oktobru, u novembru se povećala na 52,1, što je najviše od septembra 2017. godine.
Značaj Kine raste
Za kineske trgovinske partnere u Evropi to su dobre vesti. Nakon SAD, Kina je drugi po veličini trgovinski partner Evropske unije. Između 2000. i 2019. godine obim bilateralne trgovine povećao se gotovo osmostruko – na ukupno 560 milijardi evra. Mnoge kompanije ne mogu do detalja da utvrde koliki je obim poslovanja sa Kinom, ali uzorci iz 25 evropskih kompanija, iz različitih zemalja-članica, a koje je za potrebe aktuelne studije koristio berlinski Merkator institut za kineske studije (MERICS), pokazuju u kojoj meri evropske kompanije zavise od kineskog tržišta. Te kompanije su 2019. godine 11,2 odsto svog prometa ostvarile u Kini.
Od pozitivnog kineskog privrednog razvoja mogla bi prvenstveno da profitira Nemačka. Naime, nijedna druga zemlja EU nije toliko snažno vezana za Kinu kao najveća evropska privreda: gotovo polovina (48,5%) ukupnog izvoza EU u Kinu, 2019. godine je išla iz Nemačke. To je skoro četiri puta više nego iz Francuske, koja je na drugom mestu u EU kada je reč o izvozu u Kinu. Naročito mnogo izvoze nemački proizvođači automobila i mašina, a sve više se izvoze i poljoprivredni proizvodi poput svinjskog mesa.
-pročitajte još: OECD: oporavak od korone trajaće dugo
Zbog posledica pandemije, Kina je za Nemačku postala još važnija: u drugom kvartalu 2020. godine ona je po prvi put bila najveće nemačko izvozno tržište. Nije ni čudo, s obzirom na to koliko su najvažnija tržišta za nemačku robu i usluge – u Evropi i SAD – ispaštala i još uvek ispaštaju zbog pandemije kovida 19.
Doduše i Kina se još uvek bori sa posledicama pandemije, kaže za DW Maks Cenglajn, glavni ekonomista berlinskog instituta Merics. Kineski bruto domaći proizvod (BDP) u prvih devet meseci 2020. godine povećao se za samo 0,7 odsto. „Ali uspon uzima maha i to je naravno dobro za nemačke kompanije. Od toga će profitirati pre svega klasična nemačka industrija, koja je već jako prisutna u Kini. Naročito se povećala prodaja automobile.“
Dajmler je recimo 2019. godine u Kini prodao 700.000 Mercedesa, više nego dvostruko u odnosi na SAD. Koncern Folksvagen među prvima je u svetu počeo da posluje u Kini. Od osamdesetih godina, Folksvagen proizvodi u Antingu, pored Šangaja, i u međuvremenu prodaje 40 odsto svojih automobila u Kini, što je odavno nadmašilo SAD, kao najvažnije svetsko tržište automobila.
-pročitajte još: Srbija: Od sto evra svakome do ništa nikome
Podaci pouzdaniji nego ranije
Cenglajn, glavni ekonomista instituta Meriks, ne veruje međutim da će Nemačka zbog posledica pandemije postati previše zavisna od Kine. „Svakako da će doći do pomeranja u trgovinskim strukturama, ali će to biti kratkoročno. EU i SAD će se oporaviti i sustići Kinu. Mislim da je preterano smatrati da će to i ubuduće ići samo sa Kinom“, kaže Cenglajn. Ali on takođe upozorava da bi snaga nemačke spoljne trgovine trebalo da bude u diverzifikaciji.
Cenglajn ne veruje da su brojke iz Kine nepouzdane i da privredni zamah nije tako snažan kao što pokazuju podaci. „Na nacionalnom nivou kineske službe su poslednjih godina radile na poboljšanju kvaliteta podataka.“ Naravno da „još ima određenih prepreka“, kaže stručnjak za Kinu, „ali generalno nema razloga da se privredni zamah dovodi u pitanje.“