Nemačka privreda: oprezni oporavak, potrebne dodatne mere
8. oktobar 2020.
Podaci zvuče dobro: poslovni nalozi nemačke industrije ponovo se popunjavaju i to brže i jače nego što se očekivalo. I to već nekoliko meseci za redom.
„Trenutno smo svedoci opravka privrede, pad u drugom i trećem kvartalu nije bio toliko veliki koliko smo se pribojavali, a smanjena je i nezaposlenost u odnosu na prošli mesec“, konstatovao je nemački savezni ministar privrede Peter Altmajer.
-pročitajte joć: Nemačka ipak neće imati istorijski pad?
I kancelarka Angela Merkel uočava „oprezni oporavak“, ali upozorava da broj infekcija svuda ponovo raste, pa tako i u Njemačkoj, pa da bi eventuano moglo da dođe do novog lokdauna koji bi onda mogao da ima nesagledive posledice za čitavu zemlju.
Ali, tome se odlučno protivi ministar Altmajer. On ukazuje da širenje zaraze ne dolazi iz preduzeća, već „s oporodičnih slavlja gde brojni ljudi sede zajedno u tesnim prostorima“. „Ne sme da dođe do novog lokdauna i ja vam obećavam, koliko je do mene, da neće biti drugog lokdauna za industriju i privredu“, izjavio je Altmajer na konferenciji povodom Dana nemačke industrije održanoj ove nedelje u Berlinu, na kojoj su neki učesnici bili stvarno prisutni, a neki uključeni video-vezom.
To je poruka koju predstavnici industrije vole da čuju. Predsednik Saveza nemačke industrije (BDI) Diter Kempf ukazao je na „egzistencijalnu pretnju“, kao i na to da rizici nisu povezani samo s pandemijom. Tu su i trgovinski sukobi, predstojeći izbori u SAD i posledice ishoda, sve verovatniji izlazak Velike Britanije iz tržišta EU bez sporazuma o slobodnoj trgovini, kaže Kempf.
Okretanje od kriznog ka modusu budućnosti
Uz to, nemačka privreda nalazi se u strukturnim promenama koje su pre pandemije bile na vrhu prioriteta, a sad se ponovo vraćaju u svest. Automobilska industrija, nekada motor nemačke industrije, muku muči zbog skandala s manipulacijom testova izduvnih gasova i zaostajanja u prelasku na elektromobilnost. Digitalizacija se odvija veoma sporo. A težak je i put prema proizvodnji neškodljivoj za klimu.
-pročitajte još: Tajna nemačke krivulje u obliku slova V
„Moramo da se iz kriznog modusa prebacimo u modus budućnosti“, zahteva Kempf. „Velika je opasnost da akutna kriza i zadovoljstvo sopstvenim stanjem, uz već prihvaćene pakete pomoći, iskrive pogled na stvarnost.“ Toga se boji i savezna kancelarka. „Ne radi se samo o tome da se brzo ponovo dosegne nivo koji smo imali pre krize, već se radi o dugoročnim investicijama i pronalaženju novih puteva“, rekla je Angela Merkel.
Ko će sve to da plati?
Ali, za investicije je potreban novac, a njega je mnogo manje, s obzirom na sadašnje ekonomsko stanje. „Na kraju, potrebna nam je stvarna iskrenost – šta se može, a šta ne može“, smatra šef uprave hemijskog koncerna BASF Martin Brudermiler. Iako se privreda sada oporavlja, industriji će biti potrebne još dve godine da dosegne nivo na kojem je bila pre krize, kaže Brudermiler.
Trn u oku privrede su takođe ambiciozniji nemački i ciljevi EU u zaštiti klime. „Samo da bi postigle postojeći cilj EU o smanjenju emitovanja štetnih gasova za 40 sdto do 2030, svih 27 članica EU morale bi odmah gotovo da utrostruče napore za zaštitu klime“, izračunao je Kempf. Povećanje na 55 odsto zahtevalo bi upetostručenje dosadašnjih napora, kaže on. „Zaštita klime ne sme da postane ubica radnih mesta.“
Pomoć države za reforme
Nemački ministar privrede Altmajer smatra da nije ispravno postavljene ciljeve stalno dovoditi u pitanje. Ali, sve dok ciljevi u zaštiti klime ne budu dosegnuti, oni se stalno povećavaju. „Postigli smo brojne uspehe, ali za to se ne dobijaju ni bonusi, ni priznanja, jer na globalnom nivou napredak nismo ostvarili i mnogo vremena smo izgubili na interne rasprave, recimo o određivanju cene za emitovanje ugljen dioksida.“
Altmaier je privredi obećao pomoć u prilagođavanju za zaštitu klime, ali preduzetnici znaju da je teško očekivati veća rasterećenja od države s obzirom na rekordno novo zaduženje državnog budžeta zbog pandemije, a na već isplaćenu pomoć preduzećima i konjunkturni program koji je već planiran u vrednosti od 50 milijardi evra.
Smanjiti cene struje za privredu
„Ono što nam je načelno potrebno jeste veoma jeftina električna energija“, kaže šef BASF Brudermiler. „Onda možete što se mene tiče planski više godina da povećavate cenu za CO2 i onda ćete imati scenario s kojim će verovatno mnoga poduzeća moći da izađu na kraj.“
Brudermiler pred očima ima „potpuno novi dizajn energetske politike“ kako bi firme imale vremena da investiraju u tehnologije s kojima mogu da ostanu konkurentni.
To je želja koja teško da ima šanse da bude ostvarena. Savezni ministar privrede podseća da je, još kada je bio ministar za zaštitu životne sredine izračunao da će energetski zaokret do 2040. koštati bilion evra. „Ti troškovi samo mogu nekome da se natovare ili se to mora finansirati kroz zaduženje“, dodaje Altmajer, uz zaključak da u sadašnjoj situaciji to jednostavno nije moguće.