Nemačka preuzela Gaspromovu ćerku-firmu

Nemačka Savezna agencija za mreže u ponedeljak je preuzela upravljanje nad Gasprom Germanijom i praktično će delovati kao vlasnik te ćerke-firme koja pripada ruskom energetskom divu Gaspromu. To je naložio nemački ministar ekonomije i energetike Robert Habek, a potez je ocenjen kao radikalna mera da se obezbedi snabdevanje gasom pred narednu zimu.

-pročitajte još: Može li Nemačka bez ruskog gasa?

Iako nije u pitanju potpuna nacionalizacija ili zaplena ruske imovine – jer Agencija za mreže će upravljati firmom oročeno, barem do kraja septembra – u Kremlju očekivano škrguću zubima.

„Svesni smo odgovornosti za sigurno snabdevanje gasom koja dolazi sa ovim poduhvatom. Naš cilj je da se Gasprom Germanija vodi u interesu Nemačke i Evrope“, rekao je predsednik Agencije Klaus Miler za javni servis ARD.

Inače, ta agencija sa sedištem u Bonu bavi se regulisanjem tržišta i zaštitom konkurencije kad su u pitanju kritične mreže električne energije, gasa, telekomunikacija, pošte i železnica.

Šta sve preuzima Nemačka

Gasprom je do sada podmirivao oko 40 odsto nemačkih potreba za gasom i preko svoje kćerke-firme sa preko 1.500 zaposlenih bio daleko najveći isporučilac energenta.

U komplikovanoj poslovnoj konstrukciji, Gasprom Germanija preko ćerki-firmi kontroliše skladišta gasa u Nemačkoj i Austriji sa kapacitetom od šest milijardi kubnih metara. Najveće je skladište u Redenu, u Donjoj Saksoniji, na dubini od dva kilometara i površine poput 910 fudbalskih igrališta.

Gasprom Germanija preko druge firme trguje gasom sa nemačkim lokalnim samoupravama, a preko treće transportuje gas. Takođe, ova firma ima ugovore u uvozu sa sestrinskom firmom Gasprom Eksport. Sve to će sada biti u rukama nemačke državne agencije.

-pročitajte još: Koje bi sankcije mogle da zaustave Putina?

U jeku rata u Ukrajini i oštrih sankcija protiv Rusije, Nemačka je dobro pazila da ne ugrozi snabdevanje gasom. Premda je trenutno stanje redovno i gasa nigde ne manjka, velika je bojazan da bi do iduće zime stanje moglo da se pogorša.

Prema nedavnoj anketi, petina Nemaca počela je da štedi energente ili da manje vozi automobile. Posledice rata u Ukrajini dovele su do inflacije od 7,3 odsto u martu, što je najviše još od Prvog zalivskog rata 1981. godine kada je skok cena energenata podstakao poskupljenja.

Sada će Savezna agencija za mreže pre svega imati zadatak da popuni gasna skladišta, u skladu sa novim nemačkim zakonom. Taj zakon, kojim se prvi put definišu strateške rezerve gasa, nalaže da na početku oktobra svako skladište bude popunjeno najmanje 80 odsto, početkom decembra 90 odsto, a na izmaku zime početkom februara barem 40 odsto.

Mutne konstrukcije Moskve

Ministar Habek je odluku o preuzimanju Gasprom Germanije obrazložio saopštenjem Gasproma od petka (1.4.) u kojem se iznenađujuće navodi da se koncern povlači iz vlasništva svoje kćerke-firme. Ostalo je nejasno ko bi dalje upravljao tom firmom, a kod kritične infrastrukture država mora da izda posebnu dozvolu da vlasnik bude neko van EU.

Kako prenosi Špigel, u Moskvi su za upravljanje Gasprom Germanijom bili smislili čudnovatu konstrukciju. Firma Gazprom Export Business Services, koja je do sada upravljala Germanijom, prodala je krajem marta za sto rubalja (jedan evro) 0,1 odsto vlasništva akcionarskom društvu Palmari i predala mu stoprocentno upravljanje firmom.

Palmari je nepoznat javnosti, ima jednu jedinu kancelariju na obodu Moskve. Poslednjeg dana marta je, prema privrednom registru, poslovođa Palmarija postao izvesni Dimitrij Z. koji se bavio trgovinom automobilima i radio kao DJ u noćnim klubovima. Prema Špigelu, taj čovek je samo fasada, dok bi konce povlačili drugi.

„Tako su deonice kupljene za jedan evro formalno jednom disk-džokeju davale apsolutnu moć da odlučuje o nemačkoj firmi koja je 2020. imala promet od 12,7 milijardi evra i konktroliše gasna skladišta i drugu kritičnu infrastrukuturu u Nemačkoj“, piše Špigel. Prva i jedina odluka Palmarija bila je potom da likvidira Gasprom Germaniju.

Tome je sada zvanični Berlin stao na put. U prvoj reakciji, ruski predsednik Vladimir Putin nije pominjao konkretan slučaj, ali je rekao da su „brutalne mere uključujući upravljački pritisak na našu firmu Gasprom u pojedinim evropskim zemljama“ zapravo „mač sa dve oštrice“.

On je rekao da će Rusija prevashodno motriti na isporuke hrane „neprijateljskim“ zemljama, u svetlu nestašice namirnica na svetskom tržištu. Mnogi komentatori u Nemačkoj su to razumeli kao pretnju odmazdom zbog nemačkog preuzimanja Gaspromove ćerke-firme.

Nemačkoj još trebaju ruski energenti

Gasprom je u međuvremenu zatražio od Nemačke da promeni ime i logo Gasproma Germanija, kako se firma više ne bi dovodila u vezu sa koncernom. Gasprom je takođe saopštio da će povući čitav menadžment iz nemačke podružnice.

Pitanje je šta će se desiti krajem septembra, kada ističe oročeno upravljanje Gasprom Germanijom od strane Savezne agencije za mreže. Kako kažu poznavaoci prilika, tada će Nemačka morati ili da nađe privatne vlasnike od poverenja, ili da zbilja nacionalizuje firmu za šta bi možda morala da obešteti ruske vlasnike.

Prema ranijim ocenama brojnih stručnjaka, Nemačka i Rusija, koje direktno povezuju dva gasovoda Severni tok – od kojih drugi nikad nije pušten u rad – u svojevrsnoj su međuzavisnosti: Nemačkoj treba gas, Rusiji devize. Do sada nijedna strana nije bila spremna da zavrne ventil.

Nakon prizora masakra u Buči nadomak Kijeva, za koji Ukrajina optužuje ruske snage, nanovo je porastao pritisak na zvanični Berlin da po cenu energetske nestabilnosti i ogromnih cena prekine da dobavlja ruski gas i naftu. Za to se poslednjih dana zalaže i ministarka odbrane Kristine Lambreht, ali nema podršku ni partijskog vrha Socijaldemokrata niti ostatka kabineta kancelara Olafa Šolca.

„Sledimo strategiju da budemo nezavisni od ruskog gasa, uglja i nafte, ali to ne može smesta", rekao je zeleni ministar energetike Habek. Berlin je u razgovorima s Katarom i Ujedinjenim Emiratima o tečnom gasu i zelenom vodoniku, takođe se ubrzava izgradnja obnovljivih izvora energije.

Nemačka Vlada je donela paket mera kako bi smanjila udarac na džep potrošača. To uključuje jednokratnih trista evra svakom poreskom obvezniku, smanjenje cene javnog prevoza i akciza na benzin i dizel.

nr (dpa, ard, der spiegel, zdf)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.