Nemačka predstavlja Klimatski paket, koštaće milijarde
19. septembar 2019.
Da li će Nemačka do 2030. godine ispuniti svoje ciljeve u oblasti zaštite klime. Da li će ispuniti svoj udeo u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama? Ciljevi za 2020. godinu nisu ostvareni, to je jasno. Da se taj debakl ne bi ponovio, Savezna nemačka vlada namerava da u petak (20.9.) predstaviti Predlog zakona o zaštiti klime. Kancelarka Angela Merkel (CDU) i njen vicekancelar Olaf Šolc (SPD) se slažu se: to da bude nešto veliko.
„Sedeti skrštenih ruku nije alternativa“, nedavno je Merkelova izjavila u Bundestagu. Iako će zaštita klime koštati mnogo, ignorisanje problema koštalo bi još više. Ministar finansija Šolc toj temi daje i privrednu dimenziju. Nemačka, naime, mora da postane tehnološki pionir u zaštiti klime. Uz prave mere, Nemačka bi mogla da ostane privredno visokotehnološka zemlja, ali i da sačuva dobra radna mesta i nepromenjen ostvaruje izvozne uspehe.
„Mi to možemo, jer imamo privredne mogućnosti, ali i inženjere“, rekao je Šolc nakon sastanka odbora njegovih Socijaldemokrata ovog ponedeljka (16.9). VD predsednika SPD Malu Drejer je dodala: „Ako odredimo pravi smer, zaštita klime u srednjoročnom periodu može da bude bolja investicija od bilo kog programa za ekonomski podsticaj.“
Kome sve to ide u korist?
Međutim, kancelarka i njen zamenik imaju sasvim lične razloge za tako predano angažovanje u borbi protiv klimatskih promena. Politička karijera Angele Merkel privodi se kraju. Kako će je upamtiti? Kao kancelarku koja nije uspela da realizuje ciljeve koje je Nemačka sama sebi postavila? Ili će ući u istoriju kao borac za klimu?
Olaf Šolc želi da postane predsednik SPD i da održi svoju stranku u vladi s CDU i CSU. To neće biti lako jer je članstvo SPD u velikoj meri protiv nastavka koalicije. Šolc je opstanak u koaliciji vezao za klimatski paket, jer očekuje da će time sakupiti poene u SPD i osvojiti vrh stranke.
Širok dijapazon mera
Ono što će vlada Nemačke predstaviti kao celinu, za sada je poznato samo u opštim crtama. To će biti „miks instrumenata“, najavila je savezna ministarka za zaštitu okoline Svenja Šulce (SPD). „Donećemo program vrlo različitih mera, ali sve su one usmerene u istom smeru – smanjenju CO2. Glavni element biće cena CO2 za saobraćaj i zgrade. Ko želi da uloži u nove prozore, krov ili sistem za grejanje i na taj način svoju kuću učiniti klimatski prihvatljivijom, možda će se radovati poreskim olakšicama“.
Savezna vlada takođe planira da na ulice izvede sedam miliona električnih automobila. Kupce bi trebalo namamiti premijom od nekoliko hiljada evra za kupovinu takvog automobila. Uz to, trebalo bi izgraditi milione dodatnih stanica za punjenje. U osnovi, više saobraćaja trebalo bi preusmeriti na železnicu, uz povoljnije karte s nižim PDV-om. Javni prevoz će se generalno proširiti. CDU takođe želi da udvostruči porez na avionske karte na oko 15 evra. Pored toga, obaveznu putarinu za teretna vozila u Nemačkoj trebalo bi proširiti na sve puteve.
-pročitajte još: Prolazi vreme jeftinih letova
Koliko koštaju štetni gasovi?
Dok se u slučaju određivanja cene ugljen-dioksida CDU oslanja na trgovinu emisijama gasova, a time i na tržišno-ekonomsko rešenje, SPD zahteva veće poreze na energiju. „Oni koji zagađuju okolinu više od onih koje je štite moraju u budućnosti i da plate više“, rekla je Malu Drejer. „Oni koji brinu o okolini moraju da osete finansijske olakšice“
„Socijaldemokrate insistiraju na tome da klimatske promene moraju da budu izvodljive čak i za one koji imaju niska primanja. Znamo da se ljudi plaše skupih i brzih promena“, kaže Drejer. Stoga će se SPD pobrinuti da promene budu socijalno pravedne.
Pritegnuti kaiš ili ući u dugove?
Troškovi su očekivani, ali građane bi trebalo opteretiti što manje. Kako sve to uklopiti? Ministar finansija Olaf Šolc upozorava: „Zaštita klime ne može se sprovesti bez uloženih sredstava. To je istina koja važi i za savezni budžet.“ Za 2020. godinu nisu planirala nova zaduživanja. Ali, da li je to održivo?
CDU ne želi da žrtvuje uravnotežen javni budžet, čak ni po cenu zaštite klime. Stoga se u toj partiji raspravlja o tome koliko to zapravo može da bude skupo. Ako je potrebno, može se uštedeti na drugim mestima, kažu iz vrha CDU. Što se SPD tiče, od toga neće biti ništa.
„Crna nula“?
Iako je Olaf Šolc zvanično još uvek za tzv. „crnu nulu“ tj. stabilni budžet bez zaduživanja, većina u SPD ne bi imala ništa protiv novog duga. Pogotovo jer uravnoteženi budžet nije propisan zakonom, ali je od 2011. godine ustavom predviđeno da Nemačkoj više nije dozvoljeno prekomerno zaduživanje. Međutim, postoji prostor za manevar od 0,35 odsto BDP. To bi godišnje bilo oko dvanaest milijardi evra novog duga, što bi sigurno pomoglo u finansiranju klimatskog paketa.
U međuvremenu, i zahtevi koji stižu iz privrede postali su glasniji – ne držati se „crne nule“ po svaku cenu. Zeleni čak žele da odu korak dalje. Dužnička kočnica, kakva sada postoji, nastala je u vremenima u kojima su kapaciteti bili ograničeni visokim kamatama, tvrdi predsednik Zelenih Robert Habek. On zato poziva na prilagođavanje nemačke dužničke politike evropskim zahtevima stabilnosti. To bi državi dalo između 30 i 35 milijardi evra dodatnih sredstava“, smatra Habek.