Da li je u Nemačkoj splasnula euforija prema Ukrajincima?
9. avgust 2022.
Za Lesju je to 154. dan otkako je u Kelnu. Ova 38-godišnja Ukrajinka naučila je ono najvažnije o svojoj novoj domovini: da je nemački jezik ključ za sve i da nemačka birokratija ima svoje prednosti, ali i mane.
„Ljudi, koji me ovde veoma podržavaju, u šali me pitaju: Što ti se ovde najviše sviđa? Ja im odgovoram: Nemačka pravila, to je nešto predivno! A onda me pitaju, šta ti se ne sviđa, a ja im kažem: To isto", priča kroz smeh ova Ukrajinka.
Lesja je 3. marta bila jedna od prve 43 Ukrajinke, koje su stigle u Keln autobusom humanitarne organizacije. Pet meseci kasnije, ona se sa svoje dvoje dece skrasila u malom stanu. Njeni mališani su trenutno u jednom dečijem kampu, u kojem imaju i kurseve muzike i engleskog. Ono što Lesju svaki dan iznova oduševljava je spremnost na pomoć potpuno stranih ljudi, dobrovoljnih pomagača i suseda.
„Neki dan je kod mene bila komšinica i došli smo na ideju da idemo zajedno na kupanje. Ali onda sam shvatila da nemam bikini. Nešto kasnije, neko je pozvonio. Moj sin je otvorio vrata, ispred kojih je bio paket. Moj sin ga je otvorio i rekao: 'Mama, pogledaj, dva kupaća kostima za tebe!'"
Rekordne donacije u martu
Lesja, koja je neposredno pre početka rata bila na putu da osnuje svoju IT-firmu u svom rodnom gradu između Lavova i Kijeva, nema osećaj da je solidarnost s ukrajinskim izbjeglicama popustila, naprotiv.
Ali, pogled na donacije humanitarnim organizacijama pokazuje da je talas euforije s početka rata splasnuo. U martu su Nemci Ukrajini donirali više od 180 miliona evra savezu od preko 20 nemačkih humanitarnih organizacija pod nazivom. Građani i danas doniraju, no od maja se mesečno skupi samo jednocifrena milionska svota.
Koliko je velika nemačka solidarnost u ovom trenutku, najbolje može da oceni Linda Mai, rođena Ukrajinka i predsednica organizacije Plavo-žuti krst u Kelnu. Nakon početka rata, Linda i njeni pomagači su osnovali kamp u kojem je utočište našlo 3.500 Ukrajinaca prebeglih u Keln. Oni su neumorno skupljali donacije na skupovima i organizovali impresivnih 170 evakuacija i transporta pomoći.
„Pomagača je manje a manje je bilo i ljudi na našim poslednjim demonstracijama. Valjda je normalno da ljudi se vraćaju svakodnevici, ali u ratu nema pauze", kaže Linda.
Plavo-žuti krst radi sve profesionalnije. „Rescue Pack" (paket za spasavanje), težak samo deset kilograma, sadrži zavoje i lekove za zaustavljanje krvarenja. To je dovoljno da lekar na terenu spasi pet života, recimo žrtava bombardovanja.
Na naslovnicama rastuće cene gasa
Mlade ukrajinske majke u kutiji za bebe dobijaju higijenske artikle, hranu za bebe i odeću. Kampanjom "Za školu spremni" humanitarna organizacija Plavo-žuti krst pomaže i porodice, koje su sa decom školskog uzrasta izbjegle u Nemačku. Pernice, sveske i torbe naslagane su na dvanaest paleta jednog skladišta u Kelnu.
Linda Mai kaže da sada, više od pet meseci nakon početka rata, može da spava šest sati umesto tri kao u februaru, martu i aprilu. No rasprava o povećanju cena gasa, koja sa naslovnica sve više potiskuje patnje ljudi u Ukrajini, uzrokuje joj besane noći.
"Koliko košta ljudski život? Zar nam to ne bi trebalo biti vrednije od novca za gorivo i gas, koji plaćamo Rusiji? Svako može učiniti nešto i donirati pet evra, to ne boli naspram patnje u Ukrajini, koja je ogromna ."
Gotovo milion izbeglica iz Ukrajine u Njemačkoj
Ako solidarnost Nemačke s Ukrajinom želite meriti brojkama, bilans je impresivan. Više od 915.000 ljudi iz Ukrajine sada je registrovano u ovoj zemlji. Do kraja juna, 353.424 Ukrajinaca prijavilo se agencijama i centrima za zapošljavanje i drugim uredima, saopštila je Nemačka agencija za rad. Više od 146.000 ukrajinske dece i mladih pohađa nemačke škole. Privatne i nevladine platforme poput "Accommodation Ukraine" (Smeštaj Ukrajina) takođe izvještavaju o impresivnim brojkama: ova organizacija do sada je uspela da organizuje oko 44.000 kreveta za ukrajinske izbeglice.
No Nemačka ne bi bila Nemačka kada njena birokratija ne bi ponekad nepotrebno komplikovala integraciju pridošlica. U poslednje vreme sve više stižu informacije po kojima određeni okruzi najavljuju „obustavu" prihvata izbeglica. „To znači da čak i ako bi se mogao organizovati privatni smeštaj, izbeglice ne mogu biti prihvaćene i moraju se vratiti u svoj prenatrpani masovni smeštaj kako bi imali pravo na državnu pomoć ."
Ova obustava na snazi je u nekoliko okruga i pokrajina koji su prvih meseci nakon izbijanja rata prihvatile veliki broj izbeglica. Nove izbeglice se tako šalju u druge delove zemlje, jer je kontignet izbeglica kojima se može plaćati socijalna pomoć popunjen i jer škole, bolnice i lokalne vlasti ne bi smele biti preopterećene.
A veliki izazov za posrednike stanovaje da pronađu smeštaj za izbeglice u okrugu u kojem su prijavljene. „Na primer, ako su se izbeglice već registrovale u velikim gradovima, ne mogu tek tako otići u ruralna područja, koja su u drugoj pokrajini jer tamo ne mogu dobiti socijalnu pomoć. I pored toga što je stambena situacija tamo puno povoljnija".
„Nemačka mora da bude fleksibilnija u ophođenju s izbeglicama", glasi kritika organizacije „Accommodation Ukraine". A tu je još jedan zahtev, koji se mogao čuti i tokom pandemije korone:
"Umesto hrpa papira trebaju nam fleksibilna digitalna rešenja koja sve pojednostavljuju."
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.