Nemačko-poljski školski udžbenik o zajedničkoj istoriji

To je glavni projekat nemačko-poljskog partnerstva: zajednički školski udžbenik „Evropa – Naša istorija“. Od 2008. godine desetine naučnika iz Poljske i Nemačke rade na tom projektu. Poslednji tom je dovršen još 2020. godine, ali, za razliku od Nemačke, u Poljskoj se ta publikacija zbog prigovora prethodne nacionalno-konzervativne vlade do sada nije mogla koristiti u nastavi. Dolaskom na vlast koalicione vlade levog centra Donalda Tuska, taj nemačko-poljski projekat sada je dobio novu priliku.

Prošle nedelje je Ministarstvo prosvete, na čijem je čelu liberalna političarka Barbara Novacka, konačno dalo odobrenje. To znači da više ništa ne stoji na putu za korišćenje udžbenika u poljskim školama od 5. do 8. razreda.

Multiperspektivnost i kritičko razmišljanje

To je „projekat mog života“, ističe Andžej Dusijevič, koji je u poljskoj izdavačkoj kući WSiP bio zadužen za taj projekt. „Reč je o drugom bilateralnom udžbeniku iz istorije na svetu. Dve zemlje, od kojih je jedna – Poljska – bila napadnuta i razorena od strane druge – Nemačke, pokazale su da su sposobne da stvore zajednički narativ o prošlosti“, naglašava poljski istoričar Robert Traba, koji je kao šef Nemačko-poljskog povereništva za školske udžbenike od početka pratio nastanak udžbenika.

„Multiperspektivnost“ je, prema mišljenju stručnjaka, ključna reč. „Bilo nam je važno da pokažemo zašto određeni događaj ima vrlo različitu ulogu u Poljskoj i u Nemačkoj“, rekao je za Poljski radio Marcin Vjatr, naučni saradnik Instituta Georg-Ekert za obrazovne medije.

Uzor Francuska

Kao uzor je poslužio nemačko-francuski udžbenik iz istorije. Ali, on pokriva samo poslednja dva veka, dok nemačko-poljski projekat obuhvata period od antike, do današnjeg doba.

Trabina naslednica, Violeta Julkovska, pohvalila je u razgovoru za DW koncept nemačko-poljskog udžbenika istorije. „Ovaj udžbenik se odlikuje modernošću. Ne nameće učenicima načine razmišljanja, već deluje više kao laboratorija, kao radionica koja, uz pomoć dobrog učitelja, uči istorijskom razmišljanju“, objašnjava naučnica sa Univerziteta Adam Mickijevič u Poznanju. „A istorijsko razmišljanje je kritičko razmišljanje“, naglašava Julkovska.

Dug put s mnogo prepreka

Frank-Valter Štajnmajer bio je prvi koji je javno izneo tu ideju. Tadašnji nemački ministar spoljnih poslova, a današnji nemački predsednik, predložio je u jesen 2006. u govoru na Univerzitetu Vjadrina u Frankfurtu na Odri izradu zajedničkog nemačko-poljskog udžbenika iz istorije koji bi pomogao Poljacima i Nemcima da se „međusobno bolje razumeju“.

„Ovim projektom bismo mi Nemci mogli da pokažemo da smo otvoreni za poljske poglede na istoriju“, rekao je Štajnmajer. Mnogi Nemci smatrali bi velikom dobiti kada bi bolje upoznali te poglede i saznali više o poljskoj istoriji, rekao je taj političar iz SPD-a.

Dve godine kasnije, tadašnji poljski šef diplomatije Radoslac Sikorski (Građanska platforma) prihvatio je ideju svog nemačkog kolege. Obe vlade zadužile su Nemačko-poljsku komisiju za školske udžbenike osnovanu 1972. godine, da izradi preporuke. Na osnovu tih preporuka, rad na udžbeniku započeo je 2011. Već 2016. u Berlinu je svečano predstavljen prvi tom u prisustvu oba ministra spoljnih poslova – Štajnmajera i Vitolda Vasčikovskog (PiS), naslednika Sikorskog. U godinama koje su usledile bez većih problema su objavljena još dva toma.

PiS blokira: premalo crkve, previše Berlinskog zida

Nesuglasice su se pojavile tek kod četvrtog toma, onog koji obrađuje Drugi svetski rat i posleratni period. Sadržaj se pokazao nekompatibilnim s nacionalističkom istorijskom politikom koja je igrala ključnu ulogu za vladajuću stranku Pravo i pravda (PiS). Premalo Katoličke crkve, previše Berlinskog zida na račun sindikata Solidarnost, previše kritička procena Varšavskog ustanka iz 1944. – tako je glasilo objašnjenje.

Ekspertiza, koja je bila preduslov za odobrenje Ministarstva, bila je negativna. Pre formalnog odbijanja, koje bi značilo konačan kraj projekta, izdavač je povukao knjigu. „Želeli smo da sačekamo bolja vremena“, priseća se Dusijevič iz poljske izdavačke kuće WSiP.

Uporan rad na terenu

Mnogi angažovani učesnici projekta nisu hteli da samo čekaju eventualnu promenu vlasti. „Organizovali smo brojne konferencije i radne sastanke kako bismo upoznali nastavnike s ovim udžbenikom iz istorije“, kaže Julkovska. „Zahvaljujući tom radu na terenu, danas postoji širok krug pedagoga koji mogu odmah nakon odobrenja da počnu da rade sa knjigom“, ističe istoričarka iz Poznanja.

Iako su prva tri toma odobrena još pre nekoliko godina, poljski nastavnici do sada nisu radili s tom serijom udžbenika, jer je nedostajalo odobrenje za poslednji tom. Sada, kada je kompletna serija na zvaničnom spisku Ministarstva prosvete, autori očekuju veće interesovanje u Poljskoj. Odluka o korišćenju nemačko-poljskih udžbenika ipak ostaje na nastavnicima.

Nemačka strana takođe ima još mnogo posla, iako je do kraja prošle godine prodato oko 30.000 primeraka. U Bavarskoj se, na primer, nemačko-poljski udžbenik ne koristi zbog nedostatka regionalnih aspekata.

Ali, čini se da zajednički udžbenik iz istorije neće ostati jedinstvena nemačko-poljska uspešna priča. U Ukrajini, Litvaniji i na Zapadnom Balkanu već postoji interesovanje za takav projekat.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku