Nemačka i Izrael: od početka rata razlike su sve veće

„Kao prijatelji, poručujemo izraelskoj vladi: Dozvolite nam da pomognemo u ovom brutalnom ratu da se vaša zemlja, vaša vlada u njemu ne izgubi", rekla je nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok na svom nedavnom, šestom putovanju u region od početka rata.

Skoro šest meseci, Berbok se bori da preduzme i najmanje korake, razgovarajući sa svima koji su uključeni u regionu - uvek u bliskoj koordinaciji - kod kuće sa kancelarom, u inostranstvu sa saveznicima, posebno sa kolegom iz SAD.

Balansiranje između jasnog, često kritičnog jezika iza zatvorenih vrata i uzdržanosti pred kamerama. Stalna je briga da se ne kaže nešto pogrešno. I tako je od 7. oktobra standard u svim govorima i konferencijama za štampu da se prvo ističe da Izraelima pravo, čak i dužnost, da brani svoje građane, a zatim i da se ukazuje da Izrael mora učiniti sve da se ublaži humanitarna beda Palestinaca.

Berbok pridaje veliku važnost tome da se uvek govori o obema stranama. Ona se nada da će Nemačka ostati kredibilna kao posrednik za obe strane.

Samo još vrlo malo međunarodnog razumevanja

Ali to postaje sve teže kako situacija u Gazi postaje katastrofalnija.

Na međunarodnom planu, jedva da je ostalo razumevanja za to što Nemačka i SAD i dalje nepokolebljivo stoje uz Izrael. To slabi njihovu pregovaračku poziciju – u arapskom svetu, na globalnom jugu.

Optužba glasi: Nemačka primenjuje dvostruke standarde. Oni koji inače insistiraju na visokim standardima međunarodnog prava, previše su popustljivi prema Izraelu.

A pritom je nemačka politika poslednjih nedelja znatno pooštrila ton prema izraelskoj vladi.

Kancelar Olaf Šolc je Benjaminu Netanjahuu u vezi sa planiranom kopnenom ofanzivom u Rafi, na zajedničkoj konferenciji za štampu 17. marta rekao: „Ma koliko bio važan cilj, može li da opravda tako strašno visoku cenu ili postoje drugi načini da se on postigne?" Šolc je apelovao - ne može se stajati po strani dok Palestinci umiru od gladi.

Ministarka spoljnih poslova je obično još jasnija - može se pretpostaviti, u bliskoj konsultaciji sa kancelarom. Ona je humanitarnu situaciju u Gazi više puta opisala kao pakao.

„Mogu samo da se ponovim. Ljudi u Rafi, ne mogu prosto da nestanu. Oni su otšli na jug Gaze na zahtev izraelske vojske, da spasu živote. Dakle, postoji odgovornost da se ti ljude zaštite."

Ekspert za Bliski istok: Nemačka ima veoma mali uticaj

Iz perspektive stručnjaka za Bliski istok Gvida Štajnberga, Nemačka ima veoma mali uticaj. Zahtev da savezna vlada izvrši veći pritisak na Izrael ignoriše političku realnost.

„Nemačka nema uticaja", kaže on za ARD. „u Izraelu imamo prijatelje i saveznike, ali nemamo tamo kome da naređujemo. Pritisak ne bi doveo do promene ponašanja, već bi samo oštetio odnos."

Uzdržavanje SAD prilikom glasaanja o najnovijoj rezoluciji SB UN pokazuje koliko je Bajdenova administracija iznervirana time što Izraelci malo reaguju na želje Amerikanaca. „Ako čak ni Bajden nije ni približno uspešan sa svojim upozorenjima, onda to ne može ni Analena Berbok.

Izrael ceni nemačku poziciju, ali se Nemačka ne shvata ozbiljno kao akter bezbednosne politike, rekao je Štajnberg.

„Izraelci su mnogo svesniji nesklada između želje i mogućnosti nemačke politike, od mnogih u Nemačkoj. S jedne strane, Nemačka proglašava bezbednost Izraela državnim razlogom, ali s druge strane, možemo samo da pošeljemo jednu fregatu u Crveno more".

Unija pozdravlja politiku posredovanja

Činjenica da nemačka vlada nastavlja da pokušava da posreduje u sukobu nailazi na odobravanje najveće opozicione stranke. „Mislim da sve strane cene ovu politiku, razgovor sa svim stranama, uključujući i arapski svet, ali i izraelsku vladu. I to je dobra stvar", rekao je Jirgen Hart, portparol za spoljnu politiku poslaničke grupe CDU/CSU, za Dojčlandfunk.

Ali to što Analena Berbok jasno kaže da ne sme biti velike ofanzive na Rafu po njemu, ide predaleko. Nemačka treba da bude veoma oprezna sa takvim jasnim zahtevima, rekao je Hart. Barem dok ne bude odgovora - kako bi izgledala bezbednost Izraela da Hamas nastavi da postoji.

Odgovor Berbok: Ona se zalaže za rešenje sa dve države - mada priznaju da je to još dug, težak put. Trenutno se fokusira na zahtev za reformski proces Palestinske uprave. Verovatno i u nadi da će se izraelska vlada pomeriti ako dođe do nespornih reformi.

Dakle, šta činiti? Razgovarati, razgovarati. Tako funkcioniše diplomatija.

Autorka: Klaudija Bukenmajer, ARD Berlin