Nemačka: brutalnost policije protiv klimatskih aktivista?

„Nećemo moći da se uhvatimo u koštac sa situacijom dok kazne ne budu pooštrene“, rekao je šef nemačkog policijskog sindikata Rajner Vent u sredu 26. aprila, posle dva dana nemira u Berlinu tokom kojih su klimatski aktivisti istovremeno blokirali više od 30 puteva i raskrsnica.

Vent je pozvao vlasti u Berlinu da produže trajanje preventivnog pritvora sa 48 sati na 30 dana, kao što je dozvoljeno u drugim nemačkim pokrajinama, poput Bavarske. Ta razlika je, kaže, razlog zašto klimatski aktivisti iz grupa kao što je „Poslednja generacija (Last Generation), protestuju „u Berlinu, a ne u Minhenu“.

Slične stavove iznosili su još prošle jeseni konzervativni političari tražeći oštrije kazne za pripadnike protestnog pokreta koji na klimatski krah reaguju sve smelijim akcijama građanske neposlušnosti, kao što je lepljenje za autoputeve i aerodromske piste, ili bacanje hrane na umetnička dela – mada su umetnička dela bila iza zaštitnog stakla i ostala neoštećena.

Tokom vikenda, debatu u Nemačkoj dodatno je podgrejao viralni video koji prikazuje berlinskog policajca kako primenjuje silu na mirnom demonstrantu. Dok je nekoliko poslanika obnovilo svoje pozive na pooštravanje kazne za klimatske aktiviste, nekoliko komentatora sugerisalo je da je stisak policajca – ravan mučenju.

Berlinska ministarka unutrašnjih poslova Iris Špranger (SPD) takođe je izjavila da je „žalosno“ što vozači automobila nisu mogli da koriste nasilje protiv demonstranata – na tu mogućnost je i sama policija upozorila – dok je savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) podržala „čvrstu ruku“ policije.

Krivična prijava protiv službenika na snimku

Na snimku se vidi demonstrant koji sedi nasred ulice u berlinskoj četvrti Šarlotenburg. Policajac mu prilazi, obećavajući da će, ako se ne pomeri dok izbroji do tri, upotrebiti stisak zbog kojeg će mu žvakanje i gutanje u narednim danima biti bolno. Nakon odbrojavanja, policajac hvata čoveka za vrat, a njegov kolega za noge, zbog čega je demonstrant neko vreme plakao od bolova.

Nakon što je televizija MDR objavila snimak, „Poslednja generacija“ je obećala da će ove nedelje „zaustaviti Berlin“. I zaista, od ponedeljka je grupa uspela da satima blokira desetine prometnih puteva lepljenjem za asfalt, kao i da uspori saobraćaj sprovodeći usporene marševe kroz glavne saobraćajne arterije glavnog grada Nemačke.

Berlinska policija je saopštila da se incident „istražuje“ i da je podneta krivična prijava za nanošenje telesnih povreda tokom obavljanja službe.

Koliko daleko policiji sme da ide?

Snimak je podstakao raspravu širom Nemačke o policijskoj taktici protiv mirnih demonstranata, dok pripadnici klimatskog pokreta pribegavaju sve ekstravagantnijim sredstvima da bi izrazili svoju frustraciju tempom vladinih mera za zaštitu klime koji je prema njima prespor. Pojedini kriminolozi i drugi stručnjaci osudili su ponašanje policajaca ističući da je policija po zakonu obavezna da iscrpi sva mirna sredstva za rešavanje sukoba, pre nego što pribegne sili.

Lena Herbers, stručnjakinja za protestne pokrete sa Univerziteta u Frajburgu, za DW ocenjuje da je policija „trebalo prvo da pokuša da odnese demonstranta bez upotrebe sile“, a na snimku nema naznaka da je to uradila. Policija bi trebalo da pokuša da ukloni demonstrante pre nego što budu u stanju da se zalepe za ulice i da deeskalira situaciju pre nego što iznese bilo kakvu pretnju. Policiji je dovoljno da demonstrante stavi u preventivni pritvor, ali samo ako pribave sudski nalog zbog osnovane sumnje da će neko izazvati nasilje.

Sve veće zastrašivanje

Bolni zahvat policajca i zastrašivanja pokazuju da su policiju ohrabrili političari koji na demonstrante gledaju kao na neprijatelje, kaže Herbers. Prošle jeseni je jedan policajac snimljen kako obećava da će naneti „nezamisliv bol“ demonstrantu koji sedi.

„Policija takođe sve više ograničava slobodu kretanja demonstrantima“, kaže Herbers, misleći pritom na nasilnu taktiku koja je korišćena za uklanjanje demonstranata iz sela Licerat, da bi se otvorio prostor za iskopavanje uglja, kao i na korišćenje metode „ketling“ u gradovima.

To je praksa sabijanja demonstranata u sve manji prostor, a to aktivistima donosi opasnost da ne mogu da pobegnu u slučaju stampeda ili požara. Previsoke kazne, racije u kućama, vodeni topovi i pretnje su druge metode prinude koje policija koristi da ograniči slobodu okupljanja demonstranata.

U slučaju Licerat, istakla je Herbers, takođe je bilo dovoljno dokaza da su policajci zastrašivali novinare koji su dokumentovali policijsku brutalnost. „Aktivisti sve više prijavljuju nasilje ili prekomernu silu policije u različitim kontekstima“, ukazuje Herbers, „ali vlasti retko obraćaju pažnju na te izveštaje.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.