Nemačka aktivno traži radnike na Balkanu

Za stolovima, odvojeni paravanima, sede žene i muškarci. Na glavama su im slušalice s mikrofonom, pred njima – računari. Ono što izgleda kao klasičan kol-centar, zapravo je Virtuelni centar za dobrodošlicu nemačke Centralne agencije za posredovanje stranih radnika i stručnjaka (ZAV) u Bonu. Na nemačkom i engleskom, po potrebi i rumunskom, albanskom i na drugim jezicima, tu se odvija telefonsko savetovanje. „Srpkinja sam, školovana medicinska sestra. Govorim malo nemački, ali još nemam zvaničnu potvrdu“… „Ja sam Marokanac, radio bih kao vozač kamiona, da li se moja vozačka dozvola priznaje?“ Ove godine je bilo oko 175.000 takvih poziva iz najrazličitijih zemalja.

Pri tome je telefonska centrala samo jedno od mesta gde je aktivan ZAV koji radi u sastavu nemačke Savezne agencije za rad. Putem elektronske pošte, stigla su 32.200 upita, a 4.000 ljudi kontaktiralo je Centar preko internet-portala, u vidu pisane konverzacije uživo.

Nemačka sada aktivno traži kvalifikovane radnike – u okviru Evropske unije, ali i van nje. Težišni region je Zapadni Balkan, sledi Severna Afrika, ali u fokusu su i neke udaljenije države kao što je, na primer, Meksiko. Posebno se traže inženjeri, na primer u mašinogradnji, ali i računarski stručnjaci, kaže Karsten Klajn, predsedavajući uprave ZAV. Osim toga, velika je i potražnja za negovateljima i medicinskim osobljem. „Postoje i zanimanja koja su deficitarna samo u pojedinim regionima Nemačke, kojima su potrebni, recimo, vozači ili organizatori špedicije“.

Znanje nemačkog – gde je potrebno, gde nije tako važno

Pored odgovarajuće kvalifikacije koja mora biti potkrepljena svedočanstvom, druga velika prepreka na putu ka zaposlenju u Nemačkoj jeste – jezik. Nivo znanja koji se traži zavisi od konkretnog zanimanja. U IT-branši znanje engleskog je odlučujuće, ali u oblasti nege, kao i u hotelijerstvu ili ugostiteljstvu, gde je važan direktan kontakt s mušterijama ili pacijentima, kandidati moraju da govore dovoljno dobro nemački da mogu da se dobro sporazumevaju, objašnjava Klajn. Moraju da razumeju šta gost hoće i da budu u stanju da čitaju nemačke tekstove i pišu na nemačkom.

Agencija ZVA radi zajedno sa biroima za zapošljavanje u partnerskim zemljama – trenutno posebno intenzivno sa partnerima sa Zapadnog Balkana. Nedavno je u Berlinu završen seminar za zaposlene u biroima rada u zemljama Jugoistočne Evrope. Stalno se odvijaju i bilateralne posete – trenutno je u Nemačkoj jedna delegacija iz Crne Gore koja sa nemačkim partnerima koordinira proceduru oko nalaženja posla i mogućim merama dokvalifikacije za zainteresovane građane te zemlje.

„Mi pokrećemo projekte i programe za nezaposlene u Crnoj Gori, koji će im dati šansu da najpre završe odgovarajuću obuku, a potom možda i nađu posao u Nemačkoj“, kaže zamenik direktora Zavoda za zapošljavanje Crne Gore David Perčubić. Obuka za nemačko tržište rada u pravilu traje dve ili tri godine. Kandidati moraju znati nemački jezik i to bar nivo A1 ili A2.

Da li Nemačka doprinosi „odlivu mozgova“?

Klajn odbacuje prigovor da Nemačka svojim aktivnostima potpomaže „odliv mozgova“: „Generalno za nas i druge evropske zemlje važi da ne dajemo prednost jednostranom putu, već dajemo ljudima mogućnost da se u Nemačkoj stručno orijentišu, da se dokvalifikuju, i onda se sa novim i dobrim iskustvima vrate na domaća tržišta“. Zbog toga se intenzivno sarađuje sa organizatorima u dotičnim zemljama.

Perčubić dopunjava iz crnogorske perspektive: „Projekte na kojima trenutno radimo pokrećemo pre svega zbog nezaposlenih u Crnoj Gori. Time želimo da što je moguće bolje iskoristimo naše resurse i legalizujemo radnu migraciju“.

Tako je nalaženje posla za kvalifikovane radnike iz inostranstva, kako izgleda, dobro za obe strane. ZAV ima pune ruke posla. Dežurni telefon, mogućnost dopisivanja uživo, i veze preko Skajpa, sve je to na raspolaganju od ponedeljka do petka, a elektronskom poštom se upiti mogu slati u svako doba. ZAV nastoji da angažuje kvalifikovane savetodavce koji se razumeju u podnošenje prijava za posao, mogućnosti zaposlenja, i šta konkretno znači raditi u Nemačkoj – od cena kirije pa sve do tarifa za zdravstveno i imovinsko osiguranje. Slogan „Make it in Germany!“ može imati uspeha samo ako se ljudi od samog početka otvoreno i realno informišu o šansama i teškoćama u ovoj zemlji.