„Nemac je kriv“
26. avgust 2018.
„On nije jedan od nas. On je jedan od ovih“, viče starija žena i pokazuje na biografiju Adolfa Hitlera koju drži. Jedan on takvih je po njoj rumunski predsednik Klaus Johanis, pripadnik nemačke manjine u zemlji. „Taj nije pravi Rumun“, dobacuje i jedan čovek u potkošulji i gumenim opancima.
Stotinak uglavnom starijih ljudi na ovaj način je u subotu u Bukureštu protestovalo ispred zgrade Državnog tužilaštva. To su demonstracije protiv liberalno-konzervativnog predsednika Johanisa kao znak podrške socijaldemokratskoj Vladi.
Johanis je na funkciji od 2014. Prethodno je bio gradonačelnik Sibinja (nemački: Hermanštat) u centralnom delu zemlje, grada u kojem su etnički Nemci do tridesetih godina činili većinu, ali ih danas gotovo da nema. Johanis je u predsedničkoj trci dobio preko šest miliona glasova uprkos prljavoj kampanji koja se protiv njega vodila – između ostalog i zbog etničke pripadnosti.
„Solidarnost“ sa žandarmima
Premda subotnje demonstracije u Bukureštu nisu bile masovne, televizije bliske vlastima prikazale su slike nebrojeno puta. Poruku je trebalo proširiti što je više moguće, naime da je predsednik „stranac“ ili čak „uljez“ u Rumuniji.
Protest je isprva planiran kao podrška žandarmima koji su pre dve sedmice brutalno okončali demonstracije 100.000 Rumuna protiv korumpirane Vlade. Nasilje je izbilo kada je manji broj huligana među mirnim demonstrantima napasao policiju. Odgovor su bili vodeni topovi, suzavac, pendreci po nedužnim građanima i novinarima. Preko 700 povređenih od strane policije podnelo je prijave te je tužilaštvo pokrenulo istragu protiv pripadnika žandarmerije.
Nije iznenađenje da se protestni skup od subote – a posebno medijsko izveštavanje o njemu – izmetnulo u kampanju protiv Klausa Johanisa. Predsednik je bio među oštrim kritičarima postupanja policije i tražio je istragu. Prebacio je socijaldemokratskim vlastima da se ponašaju protiv interesa sopstvenih građana.
Insistiranje na etničkoj pripadnosti predsednika po mnogima ukazuje na nervozu njegovih protivnika. Startni pucanj dao je pre nekoliko dana moćni šef vladajuće PSD Liviju Dragnea – zbog istraga protiv njega nema funkciju u Vladi već je predsednik parlamenta – kada je pomenuo mogućnost opoziva predsednika. On je optužio Johanisa da stoji iza demonstracija protiv vlade kao i za veleizdaju Rumunije.
Mediji verni Dragnei s vremena na vreme se upuštaju u teorije zavere. Tako je recimo aprila prošle godine Dragnea preneo da ima pouzdane informacije da su četiri maskirana muškarca po nalogu tajanstvenog bogatog stranca planirala atentat na njega. Nije, rekao je, hteo da obavesti ni tužilaštvo ni službe o tim saznanjima. Ta epizoda ismevana je danima na društvenim mrežama.
Protest Berlina
Liviju Pop, još jedan vodeći socijaldemokrata i senator, nedavno je u televizijskoj emisiji optužio Johanisa da je kao predsednik Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji – organizacije ove nacionalne manjine osnovane 1989. – zapravo nastavljač „nacističke organizacije“. Zato, dodao je Pop, nije čudo što Johanis dela protiv rumunskog naroda.
Na te optužbe je reagovala i nemačka Savezna vlada. Bernd Fabricijus (CSU), poverenik Vlade za pitanje iseljenika i nacionalnih manjina, u zvaničnom je pismu podsetio na obaveze rumunske države da štiti manjine od progona. Kampanja blaćenja nemačke manjine u Rumuniji dostigla je novi kvalitet, piše Fabricijus.
To nije ništa pomoglo. Dan kasnije je rumunska ministarka rada Lia Olguta Vasilesku prokomentarisala Johanisovu kritiku na upotrebu gasa suzavca od strane policije. „Ko kao Nemac govori o gušenju gasom mora da je posebno hrabar“, rekla je Vasilesku.
„Neamtzul“ je kriv, vikali su i demonstranti u subotu. U međuvremenu su neki rumunski novinari i umetnici na društvenim mrežama počeli da pišu pod haštagom #neamtztoo – u slobodnom prevodu, „i ja sam Nemac“.