Da, ovoga puta je Evropska unija zaista nešto dala: biće više novca i sigurno će biti nekih konkretnih projekata na području infrastrukture i komunikacija. Da, i poznata perspektiva članstva u EU još jednom je jasno i glasno ponovljena. Ali nakon sastanka na vrhu o Zapadnom Balkanu u Trstu, malo je razloga za neko opšte, preterano zadovoljstvo. Problemi zemalja sa samima sobom i među sobom previše su ozbiljni da bi mogli da budu rešeni dogovorenim sredstvima.
Oni nisu samo ozbiljni, oni su fundamentalni – a njima se nije dovoljno bavilo tokom tzv. Berlinskog procesa koji traje već četiri godine. Zato je napredak tako mali, a otrežnjenje tako veliko. I zato bi tekući procesi u svako doba mogli ponovo da zapnu ili da budu prekinuti.
Rastuća autokratija u senci EU
Snaga privlačnosti Evropske unije u koju su se polagale nade, već odavno politički ne deluje dovoljno. Političari zemalja sa zapada Balkana nisu se na podršci i ispruženoj ruci zahvalili dobrim vladanjem u skladu s evropskim vrednostima i demokratskim načelima. Štaviše, proteklih godina se kod mnogih balkanskih političara etablirala jedna opasna nemarnost – a koju EU-partneri često prihvataju s previše razumevanja zbog navodnih unutrašnjepolitičkih prilika. To pre svega održava na vlasti vladajuće političare, koji sve više vladaju autokratski.
Programi Berlinskog procesa koji su snažno usmereni na ekonomski razvoj, slede strategiju „Promena kroz trgovinu“. Polažu se nade u to da će ekonomski prosperitet dovesti do stvaranja liberalnog i pluralnog društva. Bilo bi važnije pobrinuti se za to da ta ekonomska infrastruktura i programi digitalizacije deluju šire i jačaju raznolikost.
Veliku pažnju koju Balkan trenutno uživa, on ne može da zahvali ohrabrujućim naprecima iz Berlinskog procesa, već baš suprotno: trajnim političkim krizama s mogućim izbijanjem nasilja, kao i ideološkoj i etničkoj eksplozivnosti. Nastavak ekonomske stagnacije i politički klijentelizam, razlozi su zbog kojih u velikim delovima društava nalazimo mešavinu siromaštva, rezignacije i ideološkog potpaljivanja s nacionalističkom ili verskom radikalnošću. To je krajnje opasno!
Neko uvek blokira
Važan konkretni rezultat samita u Trstu jeste Sporazum o transportnoj zajednici. Ali taj mali uspeh – to što su Srbija i Kosovo po prvi put stavili potpise na jedan zajednički sporazum – pomućen je time što je Bosna i Hercegovina odbila da ga potpiše. Zašto? Tvrdoglava Republika Srpska koja teži većoj samostalnosti, blokirala je federalnu vladu. Ona principijelno blokira unutarpolitičke odluke. Ono što unutar Bosne i Hercegovine stalno komplikuje situaciju, unutar Balkana bi moglo u svakom trenutku da dovede do retoričkih napetosti i blokada među državama: Srbija ne priznaje Kosovo, članica EU Grčka već godinama blokira Makedoniju zbog svađe oko imena…
Ali Berlinski proces se tim spornim pitanjima ne bavi dovoljno odlučno – zbog pogrešne obzirnosti. Isto tako, slab je pritisak na političke lidere zemalja da se pridržavaju načela pravne države i pluralizma. Predstavnici civilnog društva koji su se sastali u Trstu s pravom su od Evropske unije zahtevali jasnije reči i veće uključivanje drugih društvenih faktora, a ne samo političke donosioce odluka. „Politička stabilnost na Balkanu jeste i naša politička stabilnost“, izjavila je u Trstu nemačka kancelarka Angela Merkel. Ipak, postoji opasnost da za tu stabilnost EU lakomisleno uzima garancije vladajućih elita i time žrtvuje raznolikost civilnog društva i medija, koja se proteklih godina mukotrpno stvarala.
Odrediti pravila igre!
Sve dok Evropska unija koliko-toliko poseduje privlačnu snagu i dok je intenzivno uključena u procese obnove i izgradnje, ona takođe mora jasnije i da zahteva i da podržava demokratska pravila igre. Samo to će da obezbedi ekonomski razvoj i donijeti životnu perspektivu ljudima u njihovim domovinama – iz kojih trenutno na hiljade odlaze. Zbog nezadovoljstva.