Nema poreskih para za fondaciju blisku AfD-u?

„Političke fondacije daju važan doprinos društveno-političkom radu i demokratskom obrazovanju u zemlji i inostranstvu.“ To je rečenica koja stoji na samom početku teksta predloženog Zakona o radu fondacija, kojim bi trebalo da se obezbedi finansiranje fondacija bliskih političkim strankama.

Pritom se radi o institucijama s dugom tradicijom, institucijama koje je nemačka država (odnosno poreski obveznici) u 2023. godini podržala sa skoro 700 miliona evra. Taj „kolač“ deli šest fondacija, koje su, pravno gledano, nezavisne od isto toliko stranaka zastupljenih u Bundestagu. Ali, one prema strankama ipak, kako se to obično u Nemačkoj kaže, imaju simpatije.

-pročitajte još: Studija: AfD jača, ali ne i desničarski stavovi u Nemačkoj

„Fridrih Ebert“ i SPD

Jedna od najpoznatijih fondacija nazvana je po prvom predsedniku Rajha, odnosno Vajmarske Republike. To je Fondacija „Fridrih Ebert“ (Friedrich-Ebert-Stiftung, FES). Ona je bliska Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD), a ta bliskost manifestuje se kroz osobu koja je na čelu fondacije. To je Martin Šulc, bivši predsednik Evropskog parlamenta, bivši predsednik SPD-a i poraženi kancelarski kandidat nemačkih socijaldemokrata na saveznim izborima 2017. – na kojima je pobedila CDU Angele Merkel.

Samo FES trenutno od države dobija oko 200 miliona evra poreskih obveznika. O tome fondacija „Deziderijus Erazmus“ (Desiderius-Erasmus-Stiftung, DES) može samo da sanja. Ona je bliska Alternativi9 za Nemačku (AfD) i za sada ne dobija nikakve subvencije iz državne kase. AfD, stranka koju su nemačke službe za zaštitu ustavnog poretka jednim delom proglasile za desno-ekstremnu, zbog toga tvrdi da je zakinuta. Zato je podnela i tužbu Saveznom ustavnom sudu.

Nema automatizma…

Odluka Ustavnog suda objavljena je početkom 2023. Presuđeno je da se ne uzimanje DES-a u obzir prilikom raspodele novca za političke fondacije kosi sa pravom AfD-a na ravnopravan tretman u političkoj utakmici.

Uprkos tome, ta odluka Ustavnog suda ne znači automatski i da DES ima pravo na novac poreskih obveznika. Ustavni sud je naime uz objavu svoje odluke, od politike zatražio i da pokrene proceduru usvajanja zakona kojim bi se detaljno regulisalo finansiranje fondacija bliskih političkim strankama. Do sada naime u Nemačkoj takvog zakona nije bilo. A kako bi taj zakon trebalo sadržajno da izgleda? To je zadatak nemačkog parlamenta (Bundestaga).

U međuvremenu je u proceduru poslat Nacrt novog zakona koji su zajedno predložile četiri (od šest) poslaničkih grupa u Bundestagu: vladajući SPD, Zeleni i FDP, kao i opozicioni demohrišćani CDU i CSU. Bundestag bi o tome trebalo da raspravlja u petak 10. novembra.

Sumnje oko poštovanja ustavnih načela

U Nacrtu zakona navode se pretpostavke koje neka fondacija mora da ispuni kako bi dobijala novac iz budžeta. Ključna rečenica glasi: „Politička fondacija (…) garantuje da će se boriti za slobodarski, demokratski, osnovni poredak, odnosno da će biti posvećena ideji razumevanja među narodima.“

Da li fondacija bliska AfD-u ispunjava taj uslov? Stručnjaci u to sumnjaju. Fondacija „Oto Brener“, koja je bliska sindikatu zaposlenih u metalskoj industriji „IG Metall“, već je 2021. objavila negativnu procenu oko DES-a koja je kasnije bila potvrđena saznanjima iz druge studije, objavljene u septembru 2023. „Sve više u smeru desnog ruba“ – tako glasi naslov studije koji ujedno sažima i ključne rezultate tog istraživanja.

Nezavisna ekspertiza

Nacrt zakona su u javnoj raspravi većinski podržali pravni stručnjaci koje je konsultovao Bundestag. Ali, sporno je i dalje to ko bi trebalo da proverava da li neka fondacija ispunjava uslove za dobijanje javnog novca? Nacrtom zakona predviđa se da bi to trebalo da radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali se više stručnjaka ipak zalaže za to da taj posao preuzmu nezavisne institucije, a ne sama vlada.

Pravni stručnjak Ulrih Fozgerau, koji je u postupku pred Ustavnim sudom zastupao interese AfD-a, ocenjuje da je Nacrt zakon protivustavan. On navodi da je zapravo stvarni cilj usvajanja tog zakona da sve druge političke fondacije dobiju novac od države – sve osim fondacije „Deziderius-Erazmus“ bliske AfD-u, kako je rekao.

Zloupotreba moći?

Poslanik AfD-a Peter Beringer je tokom jedne debate u Bundestagu nacrt novog zakona nazvao „drskom lekcijom po pitanju zloupotrebe moći i nepotizma“ od strane drugih stranaka. „Sve je to formulisano tako da cilja samo protiv jedne fondacije i bilo bi licemerno kada bi se to negiralo“.

Tu tvrdnju opovrgava Klara Binger iz opozicione Levice. Ne radi se, kaže o „Leks-specijalisu“ za AfD (kako se zakon povremeno naziva u javnoj debati, prim.red), rekla je ta pravnica i a dodala: „Ovaj zakon može da bude važan element u budućoj borbi protiv rasističkih i antidemokratskih stremljenja, odnosno ideologije teorija zavere, kakve vidimo i ovde u Bundestagu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.