Nema podrške razmeni teritorija
1. septembar 2018.
Pored drugih svetskih zbivanja, u Jemenu, Libiji i Siriji, Iranu, a i transatlantskim odnosima, novi razlog za glavobolju ministara EU na neformalnom sastanku u Beču krajem nedelje bio je nedavni predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Kosova Hašima Tačija o razmeni teritorija između Srbije i Kosova: deo severnog Kosova, koji je pretežno naseljen Srbima, za Preševsku dolinu na jugu Srbije, gde uglavnom žive Albanci. Eksplozivno u ovom je predlogu je to što se novo razgraničenje vrši po etničkim linijama.
Trojica bivših specijalnih predstavnika međunarodne zajednice Šveđanin Karl Bilt, Britanac Pedi Ešdaun i Nemac Kristijan Švarc-Šiling su tim povodom napisali protestno pismo Federiki Mogerini u kojem kritikuju predloženi sporazum i kažu da „se trajni mir može stvoriti samo u multietničkom društvu".
Nemačka vlada takođe je sumnjičava prema ovom predlogu: Angela Merkel naglašava da se teritorijalni integritet regiona mora očuvati. I ministar inostranih poslova Heiko Mas je u Beču dodao da ova razmena teritoraja nije dobra, jer bi se u stanovištvu ponovo otvorile mnogobrojne stare rane.
Njegov kolega iz Luksemburga Žan Aselborn, prijatelj jasnih reči, takođe upozorava od toga „da se ragion secka na delove". To bi moglo imati negativne posledice po druge: Republika Srpska bi mogla da se oseća ohrabrenom da se pridruži Srbiji ili bi predsednik Rusije Putin to mogao da shvati kao podsticaj da opravda aneksiju Krima.
Mogerini povlači svoj stav
Za glavnu diplomatkinju EU Federiku Mogerini se prvobitno sumnjalo da se zalaže za ideju srpsko-kosovske teritorijalne razmene. Međutim, u Beču se ona vidljivo vratila na staru poziciju.
Pre svega, radi se o zaštiti i promovisanju dijaloga između dve prestonice. Te teške razgovore ona neće da ometa iznošenjem mišljenja unapred, ali je potvrdila da sa Vučićem i Tačijem ima sastanak sledećeg petka u Briselu.
Mogerini želi da podrži „svaki ishod", pod uslovom da je u skladu sa međunarodnim i evropskim pravom. A to znači - otpor svemu što bi se zasnivalo na etnički čistim državama - što je diplomatski izražena osuda plana „etničkog čišćenja" područja sa obe strane.
Koji je cilj pregovora u Brieselu? Reč je o sporazumu, kaže Mogerini, koji će rešiti „sve otvorene probleme" i eksplicitno dodaje da to uključuje priznanje Kosova. A raspored je ambiciozan, jer se nada uspehu u narednih nekoliko meseci, u svakom slučaju, do kraja ove godine.
Signal za Beograd i Prištinu
Dakle, signal koji ministri inostranih poslova EU iz Beča šalju Vučiću Tačiju je jasan - bolje bi bilo da dve vlade svoju energiju ulažu za rešavanje otvorenih pitanja, pomirenje i ravnotežu. Ideja dva predsednika o razmeni teritorije - nema nikakvu podršku.
Ima dovoljno nerešenih pitanja, poput poboljšanja u zaštiti nacionalnih manjina i rešavanje otvorenih imovinskih pitanja, rekli su ministri EU.
Poverenik EU za proširenje, Johannes Han, sada takođe tvrdi da zemlje Zapadnog Balkana treba prvo da se bave drugim pitanjima. Srbija je već kandidat za EU, ali je napredak blokiran sve dok Beograd ne prizna nezavisnost svoje nekadašnje pokrajine Kosovo.
Ako zaista ima nade da se ovaj najteži „zamrznuti sukob" posle vojnih sukoba u Jugoslaviji mirno reši u narednim mesecima, to bi bio veliki diplomatski uspeh za EU. Ali, kao što to pokazuje predlog predsednika Vučića i Tačija - oni imaju ideje koje nisu u skladu sa željama Evropljana. „Svako rešenje na Balkanu, koji donosi veću stabilnost je dobrodošlo", rekao je komesar za proširenje, čiji je rad sa Srbijom i Kosovom i dalje blokiran. Da li će ovaj poltički čvor moći da se preseče, bez stvaranja novih sukoba, i dalje je otvoreno.