Nema novih uslova za Srbiju

Poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera Beogradu dolazi u trenutku poprilične uzbune u srpskoj javnosti zbog takozvanih novih uslova Nemačke za otvaranje prvih poglavlja Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom. Nemački ministar istakao je da su to besmislice, da nema nikakvih novih uslova za Srbiju i da će se raditi na tome da se prva poglavlja otvore tokom ove godine.

„Ono što je evidentno u ovom trenutku jeste činjenica da je Nemačka zemlja koja rukovodi proširenjem ispred EU, ocenjuje za DW Aleksandra Joksimović, direktor centra za Spoljnu politiku. Dakle, put do Brisela vodi preko Berlina. Tu bi trebalo napomenuti da je Bundestag polovinom prošle godine izašao sa određenim listingom uslova neophodnih za implementaciju Briselskog sporazuma, koji predstavljaju preduslov za otvaranje poglavlja. O tome je otvoreno govorila i Tanja Miščević još u septembru prošle godine. To je nešto oko čega nije u međuvremenu bilo nikakvih nedoumica i mislim da je Štajnmajer to još jednom razjasnio i pred javnošću Srbije. Verujem stoga da je bilo razgovora o tome šta je do sada postignuto, jer je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna za otvaranje poglavlja u pregovorima“, kaže Joksimović.

Zastoj u otvaranju poglavlja

Nemačka je svakako jedna od najznačajnih zemalja EU, ali mislim da bi trebalo donekle napraviti mali otklon od toga da se stekne utisak da samo Nemačka odlučuje o daljem napretku Srbije u evropskim integracijama, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije: „Jer sve ovo se dešava u trenutku kada se gubi javna podrška za proces evropskih integracija Srbije, kada se u Srbiji gubi i predstava šta je EU, pa i trenutku uoči izbora u Velikoj Britaniji, pa i svega onoga što se događa u Grčkoj. Dakle, bez obzira da li postoji iskrena spremnost EU da primi Srbiju ili ne, proces demokratizacije Srbije još uvek zavisi od evropskih integracija. U tom smislu svaka konfuzija oko toga šta su zapravo i čiji uslovi može samo da ugrozi taj proces“, navodi Jelena Milić.

Evidentno je da je došlo do određenog zastoja u otvaranju poglavlja, smatra Aleksandra Joksimović. Nemačka insistira da poglavlje 35 bude jedno od poglavlja koje će prvo biti otvoreno i to je jedna od tačaka koju je Bundestag pomenuo još prošle godine. Da li će istovremeno biti otvoreno još neko poglavlje, kao što su na primer 23 i 24, verovatno je da će to biti neko od kompromisnih rešenja. Znači, da ne bude poglavlje 35 jedino, ali da ono bude zajedno sa još nekim poglavljima koja su takođe zahtevna na tom evropskom putu“, ocenjuje direktor Centra za spoljnu politiku.

Odnosi sa Rusijom

„Mislim da su u Beogradu svesni da oko normalizacije odnosa Beograda i Prištine neće biti kompromisa, ali tu se mora reći da i u samoj vladi Srbije postoje oni koji su protiv Briselskog sporazuma, koji je ključan za dalji napredak ka EU“, ocenjuje Jelena Milić. „A oni ne žele iskreno priključenje EU zato što će to uveliko odseći privilegije na kojima oni posluju, jer biće manje monopola, više kontrole državnih davanja, kao i manje mutnih radnji sa javnim preduzećima i slično. Mislim da je i Rusija shvatila na svoj način važnost Briselskog sporazuma, i da stoga pokušava da, ili kroz svoje ljude, ili kroz finansiranje pojedinih grupacija na severu Kosova, to uspori, i da je to faktor na koji se mora obratiti pažnja“, kaže Jelena Milić.

Pitanje odnosa Srbije i Rusije se nije, bar javno, pominjalo u razgovorima nemačkog ministra sa srpskim zvaničnicima, ali Aleksandra Joksimović smatra da je kroz temu predsedavanja OEBS-om tu svakako raspravljano o ukrajinskoj krizi. U okviru toga je svakako razgovarano o odnosu Zapada i Rusije, a zatim i odnosu Srbije i Rusije. Ali, čini se da je na osnovu onoga kako je to prezentovano, to govori o prioritetima i o tome kako ih Nemačka vidi. Dakle, odnos Beograda i Prištine je trenutno prioritet svih prioriteta. Dok tu ima pozitivnih političkih pomaka, Srbija će imati pozitivan imidž u okvirima EU, ocenjuje Aleksandra Joksimović.