Nema dokaza za „dugu ruku“ Kremlja

U januaru prošle godine, 13-godišnja Liza F. nestala je u Berlinu i pojavila se sutradan. Mala Nemica ruskog porekla ispričala je policiji nekoliko različitih verzija događaja, od kojih je prva – kako će se ispostaviti, lažna – glasila da su je otela trojica muškaraca „južnjačkog izgleda“, što je šifra za ljude arapskog ili bliskoistočnog izgleda. Policija je na osnovu podataka iz njenog mobilnog telefona naposletku ustanovila da je devojčica noć dobrovoljno provela kod jednog 19-godišnjeg mladića.

Ivan Blagoj, novinar ruske državne televizije Prvi kanal, prvi je proširio verziju događaja prema kojoj su Lizu oteli i silovali Arapi. Usledile su demonstracije 700 Nemaca ruskog porekla pred sedištem kancelarke u Berlinu, a zatim je i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ponovio verziju o silovanju. On je nemačkim institucijama prebacio da zataškavaju slučaj.

„Kurs konfrontacije“

Slučaj Lize F. samo je jedan od primera zbog kojeg se među nemačkim vladajućim političarima i u medijima raširila teza da Kremlj veštački pravi štimung protiv nemačkih vlasti, posebno predstavljajući izbegličku politiku Angele Merkel kao pogubnu. Ta teza jaše na talasu optužbi iz SAD da je Moskva na razne načine uticala na izbor Donalda Trampa za predsednika. U Nemačkoj se već pojavila bojazan da bi Rusija širenjem lažnih informacija, hakerskim napadima i finansiranjem dubioznih organizacija i političkih partija mogla da utiče na predstojeće izbore za Bundestag koji će se održati u septembru.

Za to sve, međutim, nema niti jednog dokaza, saznao je tim istraživačkih novinara lista Zidojče cajtung i javnih servisa WDR i NDR. Još od jeseni, piše Zidojče, na stolu ministra u kancelarskom uredu Petera Altmajera stoji izveštaj nemačkih tajnih službi na 50 stranica u kojem se navodi da za umešanost Kremlja nema jasnih dokaza. Kako prenosi list, taj izveštaj nije predstavljen javnosti, jer nije doneo očekivani rezultat.

„Ostaje pitanje: Da li ruska vlast nema veze sa događajima? Ili nemačkim tajnim službama naprosto nije pošlo za rukom da dokažu sistematske ruske manipulacije?“, navodi minhenski Zidojče cajtung.

U analizi tajnih službi piše da je Kremlj od 2014. godine na jasnom „kursu konfrontacije“ prema Zapadu, ali da aktivnosti u zemljama Zapada možda nisu organizovale ruske tajne službe nego „lica i organizacije van službi“. Svi oni zajedno, međutim, još „ne igraju značajnu ulogu u ugrožavanju nemačkih bezbednosnih interesa“. Potrebno je, dodaje se, dodatno raditi na rasvetljavanju te tematike.

Jedini dokazani uticaj – kroz državne medije

Isto stoji i sa drugim primerima. Recimo februara prošle godine je veliki broj Nemaca ruskog porekla dobio poruku putem aplikacije WhatsApp koja je glasila: „Muslimani 14. februara organizuju seks-džihad“. Planirana su navodno masovna silovanja u Nemačkoj. Iako se pretpostavlja da je time trebalo dodatno rasplamsati otpor protiv izbegličke politike Berlina, nemačke službe smatraju da je akcija bila „diletantska“ i da se ne može pripisati Kremlju.

Što se tiče navodnog uticaja na desničarsku stranku Alternativa za Nemačku, u izveštaju se navodi da nema dokaza za tesne veze niti za finansiranje iz Moskve.

Takođe, nije utvrđeno da su hakerski napadi – između ostalog i na nemački Bundestag – delo ruskih tajnih službi. Takva sumnja je postojala pre svega jer se u kodovima koje su koristili hakeri pojavljuju ćirilična slova. „U kabinetu kancelarke izgleda da nisu ubeđeni u tu verziju. Takve greške, kažu, ruska tajna služba ne pravi“, piše Zidojče.

Jedino što je izvesno je neprikriveni uticaj Rusije kroz državne medije poput RT i Sputnjika koji izveštavaju i na nemačkom jeziku. Oni se, prema izveštaju nemačkih agenata, ponašaju kao da Zapadom vlada „personifikovano zlo“, dok Zidojče dodaje da su oba medija „najblaže rečeno“ – novinarski sporna.