Nemačko izvinjenje i ohrabrenje

U tekstu naslovljenom „Uspešna mera“, list Noje osnabriker cajtung o poseti nemačkog predsednika Grčkoj piše: „Trodnevna poseta Grčkoj, za Joahima Gauka nije bio odlazak u toplije krajeve, već nešto veoma delikatno. Nemačkog predsednika u Atini dočekala su brojna pitanja koja se tiču nemačke prošlosti. Ta pitanja povezana su sa tim da Grčka i dalje mora da se izbori sa opsežnim reformama, dok istovremeno nezaposlenost vrtoglavo raste. Građani zemlje teško pogođene dugovima, ne vide svetlo na kraju tunela. Mnogi su zbunjeni. Bez dodatne finansijske pomoći od nekoliko milijardi, državi preti bankrot. S obzirom na to da je zemlji hitno potreban novac, ne čudi zahtev Grka za isplatom 162 milijarde evra odštete za kredite iz vremena nemačke okupacije. Gauk je uspeo da se odbrani od zahteva za odštetom, naglašavajući da to pitanje nije u nadležnosti saveznog predsednika. Istovremeno, jasno je priznao istorijski greh zbog zločina nad civilima. Sve je to bio akt balansiranja. Gauku je to pošlo za rukom, jer je pronašao pravi ton.“

„Rajniše post“: „Savezni predsednik Joahim Gauk, trenutno se kreće po nezgodnom terenu. Tokom posete Grčkoj morao je da pronađe pravu meru između izvinjenja za nemačke zločine iz prošlosti i ohrabrenja za budući kurs kojim će Grka ići. Gauk to radi dobro. On pokazuje poniznost i saosećanje za žrtve nacističkog terora, pod kojim su Grci teško ispaštali. Istovremeno, on je jasno stavlja do znanja da težak reformski put nema alternative. On podržava stav nemačke kancelarke i ne želi da na njen račun stekne popularnost u Grčkoj. Naprotiv: Gauk upozorava i ohrabruje Grke da ostanu na reformskom putu. Uostalom, ta zemlja je sama odlučila da ostane u evrozoni – uz podršku bogatijih zemalja članica Evropske unije. Pitanje ratne odštete jedna je druga tema, ali tu je vreme pregazilo prošlost. Nemačka pomaže, ali ne u vidu odštete za zločin iz nacističkog vremena. Na kraju krajeve, moralno izvinjenje je to što se broji.“

Noje vestfeliše: „Grci već sedmu godinu proživljavaju gotovo biblijski pad. Privreda nikako da stane na noge, mnogi slojevi društva su osiromašeni, situacija je teška. Nemačka važi za krivca zbog grčke tragedije. Dobro se sećamo plakata na kojima je kancelarka prikazana sa hitlerovskim brčićima. Zato nikoga ne može da čudi to što Grci vrše snažan pritisak za dobijanje ratne odštete, zbog pljačkanja od strane nacističke Nemačke. Oni traže sto milijardi evra. To je enormna suma koja bi ublažila situaciju. Ali Joahim Gauk tim zahtevima nije mogao da izađe u susret. Gauk je, međutim, mogao da pokaže svoju jaku stranu. On može i želi da iskaže saosećanje. Sa predsednikom Papuljasom, Gauk je posetio mesto Lingijades na severozapadu zemlje, u kome je nemačka vojska 1943. masakrirala osamdestoro ljudi. Time je priznao nemačku krivicu. To je njegov način pokazivanja saosećanja. To je snaga ovog nemačkog predsednika. Ali time ne može da nas kupi, odgovaraju Atinjani. To neće ljude učiniti sitima, ali ipak, Gaukova poseta pomaže da se promeni slika o Nemcima kao o arogantnim, bezobzirnim i ljudima pohlepnim za novcem. A to mnogo vredi u ovim vremenima.“

Badiše nojeste cajtung ocenjuje da je predsednik Joahim Gauk u Grčkoj ispunio tešku misiju: „Odnos Grka i Nemaca teško je opterećen evro-krizom. Atina smatra da je Berlin odgovoran zbog oštrih mera štednje koje su, zbog prezaduženosti Grčke, bile neophodne. Grčka je dobrim delom sama kriva za tešku situaciji u kojoj se našla. Ali šta davljeniku može da pomogne, ako mu se kaže da se sam doveo u tu situaciju? To ga neće spasiti. Joahim Gauk zato s pravom nije potezao pitanje odgovornosti, već je naglasio da Grci mogu da računaju na nemačku pomoć u pravazilaženju ekonomske krize.“

Pripremio: Darko Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković