Nemački neonacisti: Neki za Putina, neki za Azov  

Organizacije ekstremne desnice u Nemačkoj nikako da nađu zajednički stav o ruskoj intervenciji u Ukrajini. Jedni podržavaju autoritarnog vladara na čelu Rusije i njegovo protivljenje NATO-u, drugi iskazuju solidarnost sa ekstremnim desničarima iz puka Azov.  

Nešto više od polovine nemačkih neonacista pokazuje sklonosti ka ukrajinskoj strani, kaže Niklas Poter, novinar i istraživač pri Fondaciji „Amadeu Antonio“, jednoj od vodećih nemačkih organizacija koja se bavi istraživanjem neonacizma.

Međutim, postoji bitna razlika između većine ukrajinskih boraca i desnih ekstremista, tvrdi on i dodaje: „Te partije, pojedinci, pokreti nisu uverene demokrate koje veruju u nezavisnost Ukrajine i podržavaju vladu jevrejskog predsednika Zelenskog. Bilo bi pogrešno tvrditi da se oni bore za iste ideale kao većina Ukrajinaca.“  

Johanes Kis je ekspert za desni ekstremizam na Institutu „Elze Frenkel-Brunsvik“ pri Univerzitetu Lajpcig. Kaže da nemački neonacisti podržavaju Ukrajinu prvenstveno zbog povezanosti sa tamošnjim ekstremističkim desničarskim grupama: „U borilačkim sportovima i na huliganskoj sceni, kao i u neonacističkom miljeu postoje veze širom Evrope. I u Poljskoj. To nije samo nemačko-ukrajinska stvar.“   

Proukrajinski nacisti   

Relativno otvorenu podršku Ukrajini pruža ekstremno desničarska partija „Treći put“ (Der III. Weg), mala stranka koju su 2013. osnovali militantni neonacisti.  Ima svega nekoliko stotina članova.

Nemačka Služba ustavne zaštite označila je ukupno otprilike 13.000 nemačkih neonacista kao osobe spremne da primene nasilje. Prošlog oktobra ta partija je dospela na naslovne strane jer je pozvala na „hod granicom“ na nemačko-poljskoj granici kako bi hvatala migrante. Policija je brzo sprečila njihovu nameru.

Ta grupa nije pozivala samo govornike iz redova tada paravojnog ukrajinskog bataljona Azov, već su njeni članovi učestvovali u vežbama Azova. Na sajtu partije zapisano je da ona „odbija ruski imperijalizam čiji je cilj ponovno uspostavljanje Sovjetskog Saveza“ i da traži smeštaj za ukrajinske nacionaliste i njihove porodice.

Prema Poteru, „Treći put“ posmatra Evropu kao savez belih nacija. Ukrajina prema tom tumačenju ima kao nacija belih ljudi pravo na samoopredeljenje. Osim toga, nemački neonacisti često sa zavišću posmatraju snagu ukrajinskog pokreta ekstremnih desničara i njihovih paravojnih jedinica.  

Pored svega ovog, nemačka ekstremna desnica ima istorijske predrasude o Rusiji. Mada Rusija očito više nije komunistička zemlja, Poter ukazuje na to da antikomunizam igra zanimljivu ulogu: „To je skoro bizarno. Kao da doslovno veruju Putinovoj propagandi. On kaže da hoće da sprovede denacifikaciju Ukrajine, a oni ga posmatraju kao neku vrstu leve, antifašističke opasnosti.“  

Poznavaocima ovog miljea pada u oči da se na društvenim mrežama često govori o mogućnosti da se ode u Ukrajinu da bi se borilo, po mogućnosti u redovima puka Azov.   

Bataljon Azov je nastao 2014. kao dobrovoljačka milicija koja se borila na istoku Ukrajine protiv proruskih separatista. Uprkos optužbama za sklonost neonacizmu kao i za mučenja i ratne zločine, bataljon je novembra 2014. posle ruske aneksije Krima integrisan u ukrajinsku Nacionalnu gardu. U godinama koje su usledile formirao se politički pokret Azov, koji nije imao značajne uspehe na izborima.

Međutim, još ne postoje čvrsti dokazi da su se nemački neonacisti priključili Azovu. Prema saznanjima nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, od svih poznatih neonacista koje opservira Služba ustavne zaštite, samo njih 27 su izrazili spremnost da otputuju u Ukrajinu kako bi se borili. Pretpostavlja se da je manje od pet njih u Ukrajini, ali se ne zna da li učestvuju u borbama i u kojim su jedinicama.  

Alijansa za Putina 

I ruski predsednik Vladimir Putin može računati na podršku sa krajnje desnice u Nemačkoj. Na društvenoj mreži Telegram jedan član desničarske virtuelne grupe „Slobodni Tirinžani“ naveo je da su pod sadašnjim šefom Kremlja muškarci opet muškarci, troškovi energije se smanjuju, „islamizacija“ prestaje, a levičare zatvaraju.

Grupacija „Slobodni Saksonci“ je najotvorenije stala na Putinovu stranu. Ona je osnovana prošle godine i naziva se krovnom organizacijom koja dopušta članstvo i u drugim organizacijama. Ima preklapanja sa pokretom protivnika vakcinacije i protivpandemijskih mera. Za njih je NATO deo globalne zavere, koja je podstakla rat.  

„Sasvim je jasno da ova grupacija ideološki sastoji od Putinovih partnera. Ali to bih rekao za ukupnu scenu teoretičara zavere”, kaže Johanes Kis.  

I veće ekstremno desne partije u Nemačkoj su u dilemi. Alternativa za Nemačku ima poteškoća da pronađe zajedničku poziciju. Vodeće figure partije kao što je Tino Hrupala su se na početku pridružile osudi ruske intervencije u Ukrajini, na pokrajinskom nivou su političari te partije znatno manje odlučni. Bjern Heke, ekstremno desni lider te stranke u Tiringiji, Ukrajince je opisao kao „žrtve geopolitičkog sukoba na globalnom nivou između NATO-a (Zapad) i Rusije (Istok)“.  

„Oni su ideološki veoma bliski Putinu. Žele jakog lidera, oni su protiv moderne demokratije i rodne ravnopravnosti“, objašnjava Kis. „To je naravno izuzetno teško kada javno mnjenje i najveći broj ljudi u Nemačkoj veoma jasno vide ko je poveo rat i da je taj rat strašan.“  

Putinovo odbijanje zapadnih institucija kao što su NATO ili EU poklapaju se sa mišljenjem mnogih građana na istoku Nemačke. Oni su skeptični prema članstvu u Evropskoj uniji, a u istorijsku povezanost sa istokom spada i ostatak kulturne empatije za Rusiju.  

Kis smatra da će Alternativa za Nemačku upotrebiti ovu krizu za retoriku protiv vlasti: „Smatram da će Alternativa za Nemačku kad-tad pokušati da umanji značaj rata i da ga potisne, čim se debata u Nemačkoj premesti na teren energetske bezbednosti i cene energenata.“   

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.