Nemačka vlada zabrinuta zbog Srbije

„Ponovo u Hladnom ratu“, naslov je opširne analize koju je nedeljnik Špigel objavio o politici Rusije i tome kako Berlin u Moskvi više ne vidi partnera, već protivnika. „Berlin je alarmiran zbog sve većeg uticaja Vladimira Putina na Balkanu. Ali Putina niko ne može da zaustavi“. Špigel posebno prenosi „veliku zabrinutost“ nemačke vlade zbog sve većeg uticaja Rusije na Balkanu. „Vladimir Putin želi da spreči dalje približavanje tog regiona EU“. Ovaj magazin dalje navodi da odgovarajuća analiza nemačkog Ministarstva spoljnih poslova ima naslov „Uticaj Rusije u Srbiji“: „U poverljivom dokumentu su opisani pokušaji Moskve da tešnje veže Beograd sa Rusijom. A to se ne postiže samo tesnom vojnom saradnjom i ruskim isporukama gasa. „Moskva koristi i javnu diplomatiju sa jasnom panslavističkom retorikom i uživa veliki ugled među Srbima, između ostalog i zbog svog stava prema Kosovu. Putinov cilj je da tako izvrši pritisak na balkanske države da bi se one distancirale od članstva u EU ili da bi kao članice – proruski uticale na odluke EU.“

„Isto važi i za Bosnu i Hercegovinu, susednu zemlju Srbije. Stiče se utisak da Rusija pokušava da preko Republike Srpske osvoji uticaj na čitavu Bosnu i Hercegovinu, rekao je ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, koji je nedavno bio na Balkanu, i dodao: to otežava i put susedne Srbije u EU“. Špigel piše da Putin želi da izdvoji novac za infrastrukturu i ljude u Srbiji. Navodi da Ruske železnice u Srbiji obnavljaju 350 kilometara pruge, da Lukoil raspolaže sa 79,5 procenata mreže benzinskih pumpi u Beogradu, da Gazprom ima većinski udeo u najvećoj srpskoj gasnoj kompaniji. „Ruske investicije su ponovo dale perspektivu regionu koji je teško pogođen NATO-bombardovanjem 1999. U Crnoj Gori, Rusija je prva na listi stranih investitora – trećina firmi pripada Rusima.“

Ta metoda je uspešna, piše Špigel, podsećajući da je Srbija dočekala ruskog predsednika vojnom paradom, pri čemu je srpski predsednik Tomislav Nikolić dodelio visokom gostu najviši orden Srbije. Sledi citat iz „poverljivog dokumenta“ nemačke vlade: „Slike tesne srpsko-ruske povezanosti su iz naše perspektive neprimereni znak u trenutku kada bi Srbija trebalo da naglasi svoju usmerenost ka EU“.

Nemački nedeljnik dalje navodi da „jedan bizaran susret pojašnjava metode kojima Putin gradi svoj uticaj u Srbiji. Pre godinu dana, Nikolić je u svojoj predsedničkoj palati primio šefa moskovskog rokerskog udruženja Noćni vukovi Aleksandra Saldostanova. Putin Saldostanova, zvanog hirurg, označava kao brata. Udruženje je stalno upadalo u oči svojim antisemitskim i protiv homoseksualaca usmerenim izjavama – i tako pogodio raspoloženje mnogih ljudi u Srbiji“. Inače, na jednoj od tri fotografije koje prate ovaj članak, vide se zajedno Nikolić i Saldostanov, a u potpisu piše: „Putinov noćni vuk“.

Špigel konstatuje da „nemačkoj vladi nije lako da kontrira ruskoj ofanzivi“, i citira reči državnog ministra Mihaela Rota koji je rekao: „Mi ne možemo da stupimo u takmičenje ponuđača i moramo stalno da jasno stavljamo do znanja balkanskim zemljama da je pristup EU u njihovom interesu.“

„I Angela Merkel pokušava da diplomatski omete Putinova nastojanja. Na konferenciji o Balkanu održanoj u njenom uredu krajem avgusta, ona je prisutne šefove država i vlada nagovarala da se drže evropskog kursa. Tamo gde je to neophodno, ona vrši i pritisak. Tako je Moskva pokušala da diplomatski poveća značaj Centra za zaštitu od katastrofa koji su Rusi podigli u Nišu. Merkelova je u telefonskom razgovoru upozorila srpskog premijera Vučića da ne potpisuje odgovarajući sporazum. Nemci strahuju da bi iza tog Centra moglo da se krije trajno prisustvo ruskih tajnih službi.“

Brige o kojima piše nemački nedeljnik potvrdila je i kancelarka Angela Merkel na samitu G20 u Brizbejnu. Ona je tamo, naime, rekla da EU neće da bude pokorna pred Moskvom kao što je to bila DDR, „inače bi moralo da se kaže: previše smo slabi, pazite, ljudi, ne možemo više nikoga da primimo, prvo ćemo da pitamo Moskvu da li je to moguće... tako je to bilo 40 godina, i mi ne želimo da se vratimo u to vreme [...] Ne radi se samo o Ukrajini. Radi se o Moldaviji, o Gruziji, ako ovako bude dalje išlo, moraćemo da se pitamo kako je sa Srbijom i zemljama Zapadnog Balkana...“

Putin za ARD: Krim kao Kosovo

Što se tiče ruskog predsednika Putina, on je za nemačku televiziju dao opširan intervju koji je objavljen u nedelju, 16.11. gde je o krizi u Ukrajini govorio vrlo jasnim rečima. U jednom trenutku je pomenuo i Kosovo kao presedan i primer za to da „međunarodne instance“ definišu „međunarodno pravo“ kroz „svoju praksu“. Novinar Hubert Zajpel je upitao ruskog predsednika: „Mislite li na presudu Međunarodnog suda pravde prema kojoj je Kosovo imalo pravo na samoodređenje i da su Kosovari mogli da glasaju o tome žele li sopstvenu državu ili ne?“ Putin je odgovorio: „Upravo tako. Ali ne samo to: tu je stajalo ono najvažnije, da kada je reč o samoodređenju, narod koji živi na određenoj teritoriji, nije obavezan da o tome pita državu na čijoj teritoriji se trenutno nalazi. Dozvola centralne vlade za sprovođenje mera samoodređenja – nije potrebna. To je najvažnije. Na Krimu se nije desilo ništa drukčije od onoga što se desilo na Kosovu [...] Tamo je nezavisnost proglašena odlukom parlamenta. Na Krimu nije samo parlament doneo odluku, već je održan i referendum. I njegov rezultat je bio ubedljiv. Šta je demokratija? – Svi to znamo. Šta je „Demos“? – Narod. Demokratija je pravo naroda. U ovom slučaju pravo na samoodređenje.“