Nemačka privreda: mukotrpni povratak u normalnost
16. oktobar 2020.
U jesenjem izveštaju nemačkih instituta morali su da konstatuju da će pad BDP u Nemačkoj ove godine biti još veći nego što se mislilo ovog proleća i da neće iznositi 4,2 nego 5,4 odsto. To jedino može da se meri s godinom finansijske krize 2009. kad je pad bio 5,7 procenata.
To bi bila loša vest, ali ima i onih manje loših: privreda je već počela da se oporavlja, ali za potpuni oporavak potrebno je strpljenje. Nemački ekonomski stručnjaci očekuju da će se stanje vratiti „na nulu“, dakle na poziciju od pre početka pandemije, tek kraje 2021. Ali i dalje neće biti lako: „Ni nakon nadoknađivanja onoga što je izgubljeno, još uvek neće biti sanirane posledice ove krize“, upozorava Štefan Kots iz Instituta za svetsku privredu (IfW) iz Kila.
-pročitajte još: Nemačka ipak neće imati istorijski pad?
Ovaj redovni izveštaj je rezultat analize vodećih nemačkih ekonomskih instituta: osim ovog iz Kila, na njemu rade i berlinski DiW, minhenski Ifo, IWH iz Halea i RWI iz Esena. Njihov zaključak je da će i nakon što se privreda bude vratila „na nulu“, ekonomski rast srednjoročno i dalje biti za dobar procenat manji nego što je bio pre početka krize.
Ipak, da čujemo i dobre vesti: „Dobar deo pada od ovog proleća već je nadoknađen, ali ostatak će biti – mukotrpni povratak u normalnost“, upozorava Kots. A bar na početku to bi moglo da ide brzo: već sledeće godine, veruju stručnjaci, rast će iznositi 4,7 odsto.
Zasluga političara ili privrede?
To su vesti koje političari vole da čuju: i ministar privrede Peter Altmajer veruje da se sledeće godine može očekivati snažan rast – naravno, kako dodaje, „sve pod pretpostavkom da broj zaraženih koronom ne izmakne kontroli i da ne bude novog lokdauna“. Ministar finansija Olaf Šolc takođe je zadovoljan što „čuje dobre vesti ekonomskih stručnjaka“. Naravno, on zasluge za to pripisuje nemačkoj vladi: mere za stabilizaciju i podsticanje privrede razvile su se „s očekivanim poletom“, kaže Šolc pritom misleći na najveći paket pomoći koji je pokrenula neka nemačka vlada još od vemena nakon Drugog svetskog rata.
Ekonomisti međutim nisu baš uvereni da je to baš toliko zasluga političara. Pre svega se čini da gotovo nema nekog ekonomskog smisla mera o smanjenju poreza na dodatu vrednost i u drugoj polovini ove godine – jer je suviše paušalna. Ministar privrede Altmajer pohvalio se novinarima agencije Rojters da gotovo nijedno od malih i srednjih preduzeća nije zatražilo pomoć. Ekonomisti u tome vide nešto sasvim drugo: ako preduzeća uopšte nisu tražila sredstva koja su im stavljena na raspolaganje, to možda znači ili da im ta pomoć nije bila potrebna ili da je postupak za dobijanje pomoći toliko komplikovan da ne znaju kako do nje da dođu, kaže Kots. A to nije hvalospev političarima.
-pročitajte još: Tajna nemačke krivulje u obliku slova V
Neki će se još dugo sećati crne 2020.
U svakom slučaju, jasno je da bi trebalo pomoći onim privrednim granama koje su najteže pogođene, a to su pre svega one koje zavise os socijalnih kontakata – ugostiteljstvo i turizam, organizcija manifestacija ili avio-prevoz. „Taj deo nemačke privrede će još dugo da trpi zbog posledica korone“, procenjuje ekonomista iz Kila. Ponovni polet u tim granama može se očekivati tek „kad uglavnom budu ukinute mere za zaštitu od infekcije, s čime možemo da računamo tek početkom sledećeg leta“, smatra Kots.
Zato stručnjaci i jesu korigovali optimističnu prognozu za sledeću godinu – u proleće su mislili da će rast BDP u Nemačkoj 2021. biti 5,8 odsto ali sada misle da će manji. Ipak, u poređnju s mnogim drugim zemljama EU, veruje se da će se Nemačka relativno dobro izvući iz ovih nevolja.
aš (Rojters)