Nemačka: ograničenje u gradovima 30 km/h?

Automobili jure po mokrom asfaltu Adenauerove aleje. Brujanje točkova toliko je glasno da je Helmuta Derenberga teško razumeti. Penzioner stoji na trotoaru s otvorenim kišobranom i pokazuje gore ka svom stanu. Direktno pred njim su četiri saobraćajne trake, koje centar Bona povezuju s južnim delom grada.

„Živim ovde pedeset godina“, kaže Derenberg. „Ima više saobraćaja, ali to mi ne smeta. Čak se radujem kada čujem zvuk Mustanga sa osam cilindara.“

-pročitajte još: Veliko usporavanje: 30 na sat u gradovima?

I ovde je, kao u drugim nemačkim gradovima, brzina ograničena na 50 kilometara na sat (km/h). Na pitanje da li misli da je to prebrzo, Derenberg kaže: „A šta bi trebalo, ograničiti brzinu na 30? Ni u kom slučaju. Pedeset na sat je dobra brzina za grad. Ja sam jedan od onih koji voli brže da vozi. Noću, kada nema gužve, vozim i 60.“

Španija usporava

Već decenijama se u Nemačkoj vode rasprave o ograničenju brzine na autoputevima, o maksimalnoj brzini od 80 km/h na putu van naseljenog mesta i 30 km/h u gradovima. Ljubitelji automobila, poput Derenberga, u tome vide ograničavanje slobode. Do sada se ni jedna nemačka vlada nije usudila da pooštri te zakone.

-pročitajte još:Na holandskim autoputevima samo 100 na sat 

U drugim evropskim zemljama, ograničenje brzine na autoputevima na 120 ili 130 km/h već je odavno postalo standard. I u gradovima su pooštrena pravila – Španija upravo uvodi ograničenje brzine u gradovima na 30 km/h.

Osam gradova za 30 km/h

Samo nekih dva meseca uoči parlamentarnih izbora, i u Nemačkoj rasprave ponovo uzimaju maha. Novim ograničenjima brzine, do 2034. godine bi emisija štetnog ugljen-dioksida mogla da se smanji i do sto miliona tona, navodi se u saopštenju Saveza ekoloških udruženja i Sindikata policije najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije. Ankete čak pokazuju i da većina članova auto-moto kluba ADAC, najvećeg nemačkog udruženja vozača, više nije protiv novih ograničenja brzine. Taj cilj već je postao deo izbornih programa Socijaldemokrata, Levice i Zelenih.

-pročitajte još: I dalje je vreme paklenih vozača

Katja Derner iz stranke Zelenih ima velika očekivanja od nove savezne vlade. Gradonačelnica Bona želi da sledi primer Španije i priključila se „Inicijativi gradova tempo 30“. Naime, osam velikih nemačkih gradova traži da ograničenje brzine na 30 km/h postane pravilo. Ali za to je potreban novi zakon.

„Očekujemo da ćemo time imati manje emisija štetnih gasova i manje buke u gradovima“, kaže Derner za DW. „To je po meni odlučujući faktor, ali naravno važno je i pitanje bezbednosti saobraćaja“.

Da izuzeci postanu pravilo

Iz svoje kancelarije, na dvanaestom spratu bonske gradske većnice, Katja Derner gleda na kuće u nizu ispresecane velikim saobraćajnicama. Poput mnogih nemačkih gradova, i Bon je nakon razaranja u Drugom svetskom ratu izgrađen po meri automobila. Danas mnogi građani podnose zahteve za ograničenje brzine na 30 km/h u određenim ulicama, kaže gradonačelnica Derner.

„I po pravilu to ne možemo da odobrimo, jer nam savezni propisi to ne dozvoljavaju. Rado bismo to promenili. Dakle, da ograničenje od 30 km/h postane pravilo, a tamo gde situacija to dozvoljava da omogućimo vožnju do 50 km/h. Do sada je grad mogao da ograniči brzinu na 30 km/h samo u manje prometnim ulicama ili tamo gde su škole, vrtići ili starački domovi.

Potrebno još studija

Jedan kombi keramičara upravo pokušava da se što brže probije kroz gužvu. Iza njega je vozilo za dostavu paketa i kamion koji snabdeva supermarket. Nova ograničenja brzine u gradovima često kritikuju kompanije čija vozila više puta dnevno prolaze kroz grad. A kakav je stav predstavnika privrede, Industrijske i trgovinske komore (IHK), kada je reč o ograničenju brzine u Bonu?

„IHK je protiv paušalnog ograničenja brzine na 30 km/h širom zemlje, bez prethodnog ispitivanja“, kaže za DW direktor komore Štefan Vimers. Prema njegovim rečima IHK je za to da se najpre uradi studija koja bi pokazala „kakvi bi bili efekti za čitavu mrežu i u kojoj meri bi to uticalo na smanjenje buke, tok saobraćaja, gužve, uključujući i sporedne ulice, kao i na emisije štetnih gasova.“

I EU se pita

Dosadašnje ocene bile su različite. Iz Savezne službe za zaštitu životne sredine smatraju da je do sada bilo premalo istraživanja. Međutim ona pokazuju da je postignut napredak kada je reč o bezbednosti u saobraćaju, smanjenju buke i zagađenju vazduha, a da istovremeno nije bilo većih ograničenja što se tiče mobilnosti.“

Na Rojterštrase, ulici sa četiri trake u Bonu, stanovnici su tokom poslednjih godinu i po dana mogli da vide efekte novog ograničenja brzine. Decenijama je po toj prometnoj bonskoj ulici moglo da se vozi 50 km/h, a onda je zbog prekoračenja granične vrednosti za štetne meterije, koje propisuje EU, brzina morala da se ograniči na 30 km/h.

Nije sve nekada bilo bolje

„Bila je to dobra odluka za nas“, kaže za DW Mehthild Hengst. Samo tri metra trotoara i jedan zid dele njenu dnevnu sobu od vozila koja tom ulicom prolaze. Penzionerka tu živi četrdeset godina. „Ranije je bilo mnogo žešće“, kaže.

Zbog zagađenja od automobila, prozori i dalje moraju neprestano da se peru, ali postalo je malo tiše. „I sada kada izađem na ulicu imam osećaj da mogu da pređem ulicu, jer automobili više ne idu tako brzo. Manje se osećam ugroženo.“ Ipak Hengst nije spremna da se izjasni za uvođenje ograničenja od 30 km/h u čitavom gradu. Boji se da bi to dovelo do većih gužvi u saobraćaju.

Grad za pešake i bicikliste?

U produžetku ulice je jedna prodavnica bicikala. Sara Mons je upravo ušla sa ćerkom kako bi kupila novu kacigu. Kroz izlog gleda na raskrsnicu.

„Kada ovo vidim izgleda mi kao da grad pripada automobilima“, kaže. „Grad bi morao da počne da se vraća pešacima i biciklistima. A ograničenje brzine na 30 km/h bila bi“, kaže, „dobra promena paradigme“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu