Nemačka: nema naznaka znatnijeg pada inflacije, a ni cena

Inflacija u Nemačkoj tvrdokornija je nego što se očekivalo. Decembar je sa stopom od 2,6 odsto doneo treći uzastopni rast i drugu najvišu stopu inflacije u 2024. godini, kako je objavio Savezni zavod za statistiku. Ekonomisti za sada ne očekuju značajno smanjenje potrošačkih cena, ali ujedno smatraju da je nekakav novi veliki talas poskupljenja malo verovatan.

„U januaru bi inflacija mogla da ostane na sličnom nivou zbog viših cena ugljen-dioksida i usluga osiguranja“, prognozira glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer. I dodaje: „Problem inflacije još uvek nije rešen.“

Ni Mihael Hajze, glavni ekonomista u firmi za upravljanje imovinom „HQ Trust“, ne vidi olakšanje za potrošače u januaru. „Povećanje poreza na ugljen-dioksid, poskupljenje Nemačke karte za javni prevoz, rastući troškovi zdravstvenog osiguranja i usluga sugerišu dalji rast nivoa cena od oko 2,5 odsto.“

Za glavnog ekonomistu banke ING Karstena Brzeskog, aktuelni podaci pokazuju „da su letnja slavlja zbog uspešnog savladavanja inflatornog čudovišta bila preuranjena“.

Godišnja inflacija na 2,2 odsto

Uprkos decembarskom porastu, inflacija u Nemačkoj znatno je popustila. Prema statističkim podacima, u proseku za 2024. godinu cene roba i usluga porasle su za 2,2 procenta u odnosu na prethodnu godinu.

Poređenja radi, stopa inflacije 2023. iznosila je 5,9 odsto, a 2022. čak 6,9 procenata. Kao posledica ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. naročito naglo porasle su cene energenata. Čak je i 2021. inflacija bila znatno viša, s prosečnom stopom od 3,1 odsto.

Inflacija će verovatno ostati iznad dva procenta

Ekonomisti očekuju da će se inflacija u novoj godini zadržati iznad granice od dva odsto. Neki stručnjaci vide manje prostora za smanjenje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke (ECB).

Međutim, nijedan stručnjak ne očekuje novi talas poskupljenja poput onih iz 2022. i 2023, kada je stopa inflacije u najvećoj evropskoj privredi dosegla gotovo devet procenata. Umesto toga, očekuje se godišnja stopa inflacije za 2025. na nivou one iz 2024. Stručni savet za procenu ekonomskog razvoja Nemačke (Wirtschaftsweise) predviđa prosečnu inflaciju od 2,1 odsto.

Više stope inflacije smanjuju kupovnu moć potrošača, a inflacija poništava i rast dohotka.

Poskupljenja u decembru znatno ubrzana

U decembru su usluge poput poseta restoranima, avionskih karata ili osiguranja ponovo bile glavni pokretači inflacije, s poskupljenjem od 4,1 odsto. Preduzeća često prebacuju teret povišica plata zaposlenima na svoje krajnje kupce.

Ljudi su za hranu morali da plate dva odsto više nego pre godinu dana, što ukazuje na blago ubrzanje rasta cena i u tom segmentu. „Posebno su više cene hrane mnogi direktno osetili tokom božićnih praznika“, upozorila je Štefani Šenvald, ekspertkinja za privredu iz „KfW Research“.

S druge strane, gorivo i grejanje bili su jeftiniji nego godinu dana ranije: ukupno su se energetski troškovi smanjili za 1,7 odsto. Međutim, pad nije bio toliko izražen kao u novembru (minus 3,7 odsto).

Osnovna inflacija, koja isključuje nestabilne cene energije i hrane, porasla je na 3,1 odsto.

Ekonomisti očekuju normalizaciju u 2025.

Uprkos svemu, mnogi ekonomisti su umereno optimistični što se tiče ove godine. „U tekućoj godini dinamika inflacije trebalo bi da se normalizuje“, kaže Zilke Tober, ekspertkinja za monetarnu politiku pri Institutu za makroekonomiju i istraživanje konjunkture (IMK). „Cene usluga rast sporije će da rastu, posebno zato što se usporava nadoknada zaostatka u povećanju plata, a povećanje PDV-a na hranu u restoranima više neće igrati ulogu.“

„Kratkoročni skok inflacije ne bi trebalo da zavarava“, kaže Mihael Hercum, šef odeljenja za privredu u „Union Investmentu“. On smatra da je Evropska centralna banka blizu održivog postizanja svog cilja kada je reč o inflaciji. Iako su cene usluga i dalje previsoke, „najveći porasti plata su iza nas, jer se stanje na tržištu rada pogoršava“, ocenio je Hercum.

Kako će reagovati ECB?

Evropska centralna banka je 2024. godine zbog smanjenog inflatornog pritiska u evrozoni četiri puta smanjila kamatne stope – one trenutno iznose 3,0 odsto za ključnu depozitnu stopu. Ekonomisti očekuju dalje smanjenje stopa u 2025, sa srednjoročnim ciljem održavanja stope inflacije na dva odsto.

„Novi podaci nikako nisu poziv na brzo smanjenje kamata“, smatra ekonomista Hajze iz „HQ Trust“. A Ulrike Kastens, ekonomistkinja za Evropu u fondu DWS Dojče banke, kaže: „Najnoviji podaci iz Nemačke jasna su opomena da se postojeće opasnosti zbog inflacije ne smeju prerano potceniti.“