Nemačka neće slati više vojnika u Avganistan
24. avgust 2017.„Spremni smo da i ubuduće učestvujemo u međunarodnoj borbi protiv terorizma“, izjavila je kancelarka Angela Merkel u intervju za list „Bundesver aktuel“ pre nego što je američki predsednik Donald Tramp objavio svoju novu strategiju za Avganistan u kojoj, umesto obnove, zahteva više vojnika i više borbenih akcija. On je izrazio očekivanje da će i međunarodne trupe biti brojnije angažovane u toj zemlji – pored 12.000 američkih vojnika koliko će ih biti.
„Tražićemo od naših saveznika i partnera u NATO da novu strategiju podrže finansijski i trupama“, rekao je Tramp i dodao: „Optimisti smo, očekujemo da će oni to i učiniti.“
Nemačke je dala do znanja da tom zahtevu neće udovoljiti. Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen poručila je da su mandat i broj trupa Bundesvera vrlo jasno definisani mandatom Bundestaga. „To će tako i dalje ići“, rekla je ministarka.
A nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel: „Dobro je što Sjedinjene Države nastavljaju svoj angažman u Avganistanu. Međutim, ne sme se smanjiti angažman za civilnu rekonstrukciju“.
Misija u Avganistanu je bila i ostala nepopularna
Trenutno je u sklopu misije NATO u Avganistanu angažovano oko 950 nemačkih vojnika – to je drugi po veličini kontigent u toj zemlji posle Sjedinjenih Američkih Država. Vojnici Bundesvera obučavaju i savetuju Avganistansku vojsku i nisu uključeni u borbene akcije.
Do 2016. to je bilo drugačije. Od 2002. godine, Bundesver je bio aktivan pre svega u severnom Avganistanu, povremeno sa više od 5.000 vojnika. Poginulo je 55 pripadnika nemačkih vojnika, a pored toga, veliki je broj povređenih i traumatizovanih. To nemačka javnost nije doživela od osnivanja Bundesvera 1955. Zbog toga je i otpor prema misiji u Avganistanu bio i ostao veliki.
Razumljivo je da Trampova nova strategija za Avganistan, nekoliko nedelja pred izbore u Nemačkoj, nije izazvala oduševljenje. Nijedan političar ne želi da bude citiran nekakav njegov zahtev za više vojnika u Avganistanu.
SPD: Ne moramo da se stidimo
Potpredsednik poslaničke grupe Socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu Rolf Micenih, u intervjuu za DW kaže da nema potrebe za više nemačkih vojnika u Avganistanu: „Ne moramo da se stidimo, imajući u vidu koliko smo poslednjih godina bili aktivni u Avganistanu“. U okviru NATO postignut je dogovor o tome da su vojne operacije uvek samo dopuna naporima za izgradnju civilnog društva u Avganistanu. U decembru se u Bundestagu glasa o produženju mandata za tekuću misiju, a zahtev je formulisan tako nema dodatnih nemačkih vojnika. „To nemačka vlada mora da prenese Sjedinjenim Državama“, kaže Micenih.
Isto može da se čuje i od Demohrišćana CDU: „Avganistanu je i dalje potrebna naša podrška na putu ka većoj stabilnosti“, kaže portparol za odbrambenu politike CDU Hening Ote. Međutim, i avganistanska vlada bi trebalo da „poveća svoje napore“.
Zeleni: Fatalno za Avganistan
Ali tu je pitanje ima li smisla to što rade SAD? Portparol poslaničke grupe Zelenih za spoljnu politiku Omid Nuripur u to sumnja: „Trampov govor je fatalan za situaciju u Avganistanu“. U poslednjih nekoliko godina, brojne civilne žrtve bile su jedna od glavnih prepreka za stvaranje poverenja u zakon i za ostvarivanje bezbednosti u Avganistanu.
U političkom Berlinu je konstatovano: američki predsednik Tramp konačno je zauzeo poziciju u vezi sa Avganistanom. Šta tačno ta pozicija znači za nemačku politiku u Avganistanu, to bi SAD trebalo detaljnije da objasne. Samo zahtev za „više vojnika“ u svakom slučaju odbacuju sve stranke.