Angela Merkel se, s obzirom na njezinu karijeru, može opisati kao najveća dobitnica nemačkog ujedinjenja. Rođena je u Hamburgu, odrasla u DDR-u, a već 13 godina upravlja zemljom. Doduše, u poslednje vreme nešto lošije nego ranije. Ali Nemci na istoku zemlje ne ponose se svojom saveznom kancelarkom, jednom od njih. To je jedan od razloga za sve veće otuđenje vlade i onih kojima se vlada istočno od reke Labe. To otuđenje veće je nego na zapadu.
Merkelova je u očima ljudi sa istoka najeksponiranija predstavnica one politike koja ne zastupa njihove interese – iako baš ona s njima deli istu prošlost i ista iskustva iz vremena diktature. Uspon šefice nemačke vlade, nakon pada Berlinskog zida, bio je konstantan, ali su kola miliona istočnih Nemaca dugo vremena išla nizbrdo. Poseban ožiljak ostavilo je iskustvo dugotrajne nezaposlenosti koje je, ni krive ni dužne, pogodilo mnoge ljude.
Zapad nikada nije tako nešto doživeo
Uspeh u životu, postignut u uslovima kada se država i kulturno i ekonomski prema svojim žiteljima odnosi kao tutor, odjednom je preko noći postao upitan. Da bi se to prebrodilo, bilo je potrebna velika doza fleksibilnosti, mobilnosti i emocionalne stabilnosti. Sve su to stvari koje se nikada nisu u toj meri tražile od zapadnih Nemaca. Ekonomske, strukturne promene ili dalekosežne političke promene u „staroj“ Saveznoj Republici nisu se nikada događale preko noći.
Istočni Nemci su, međutim, u veoma kratkom roku doživeli totalnu eroziju društvenog poretka – koji velika većina nije volela, ali koji ih je neizbežno oblikovao. Za ponos na mirnu revoluciju koju su upravo oni pokrenuli 1989/90, nakon ujedinjenja nije moglo da se kupi ništa. Većina ih je u međuvremenu prebrodila tu fazu, ali oni i danas u proseku imaju znatno niži standard od onog na zapadu Nemačke.
Dvoklasno društvo
U najnovijem Izveštaju o stanju nemačkog jedinstva može se pročitati i ovo: plate na istoku zemlje iznose samo 82 odsto plata na zapadu. I to 28 godina nakon ujedinjenja! Onaj ko to prodaje kao uspeh, taj u stvari zatvara oči pred time koliko je situacija kompleksna. Manje novca za isti posao istovremeno znači i manje priznanja i poštovanja.
Lošije plaćen posao, nepriznavanje godina staža iz DDR-a (što utiče na visinu penzije, prim.red.) i druge nepravde te ljude pogađaju čitavog života. Dvoklasno društvo je za današnje 50-godišnjake, a i one starije ljude uklesano u kamenu. To je skandalozno. I ostaje skandalozno.
Simptom stanja nemačkog jedinstva
Ali ono što dugoročno još više zabrinjava od te zacementirane materijalne diskriminacije, jeste nesporna dominacija zapadnonemačke elite na skoro svim društvenim poljima. U vladi Angele Merkel, u kojoj ima 16 resora, osim nje i ministarke za pitanja porodice Franciske Gifej rođene 1979. godine u DDR-u, nema nijednog člana odnosno članice iz istočne Nemačke. To možda neko može da smatra slučajnošću, ali to može i da se nazove pravim imenom: simptom stanja nemačkog jedinstva.
I dalje je nedovoljno istočnih Nemaca na rukovodećim pozicijama u preduzećima, na univerzitetima ili u medijima. Ni Dojče vele nažalost nije izuzetak. Tek kada taj problem bude bar donekle rešen, prestaće se s često iscrpljujućim, ali i nužnim poređenjima Istoka i Zapada. Tek kada Dan ujedinjenja Nemačke više ne bude povod za komentare kao što je ovaj, tek tata će proces ujedinjenja u potpunosti biti okončan.