„Nemačka je bila brutalna kolonijalna sila“
4. avgust 2017.
DW: Da li će i druge bivše nemačke kolonije tražiti reparacije?
Jirgen Cimerer: To je veoma teško predvideti, jer zavisi od više faktora. Mnoge bivše kolonije pažljivo prate pregovore između Nemačke i Namibije, kao i tužbe koje su neki predstavnici naroda Herero i Nama podneli protiv nemačke vlade u Njujorku. Britanska vlada je takođe priznala da pažljivo prati razvoj događaja. To će zavisiti od okolnosti u svakoj pojedinačnoj zemlji. Namibija je veoma specifičan slučaj.
Zašto je Namibija specifičan slučaj?
Pre svega zato što se tamo desio genocid. Drugo, to takođe ima mnogo veze sa istorijom Namibije nakon završetka nemačke kolonijalne vladavine. Namibija je stavljena pod mandat Lige naroda i administraciju je vodila Južna Afrika. Zato je Namibija bila u sistemu aparthejda do 1990, i dekolonizacija se desila veoma kasno. Nekadašnji oslobodilački pokret SVAPO od tada vlada državom.
Tim pokretom dominira narod Ovambo, dok se mnogi pripadnici Herera i Name osećaju zapostavljenim. Što se tiče pitanja reparacija, oni smatraju da ih njihova vlada ne predstavlja. To je razlog zašto su Herero i Nama tužili Nemačku u Njujorku – za reparacije, ali i da se uključe u pregovore. Takvu situaciju ne vidim u Kamerunu, Tanzaniji i Togou.
Da li je Nemačka u Tanzaniji, Togou ili Kamerunu počinila kolonijalne zločine za koje bi mogla da bude primorana da plati reparacije?
Masakra je bilo. Nemačka je brutalno osvojila četiri kolonije, danas bi se reklo: ratnim zločinima. U ratu Maji-Maji u Tanzaniji je između 1905. i 1907. godine život izgubilo do 300.000 ljudi. Masakri i nekoliko kolonijalnih skandala desili su se i u Kamerunu, a slično je bilo i u Togou. Posebno je poznat slučaj Manga Bel u Kamerunu. Manga Bel, koji je kasnije postao kralj Douala, vlastima u Berlinu se žalio na nepravedni režim guvernera Jeska fon Putkamera. On se samo zalagao za prava svog naroda i zbog toga je pogubljen u avgustu 1914.
Tada je svuda bilo nepravde koja bi danas bila označena kao ozbiljno kršenje ljudskih prava. Ali ostaje da se vidi da li je zbog toga moguće tražiti reparacije, a i da li će ih neko uopšte tražiti.
U februaru je u Tanzaniji održana diskusija o reparacijama. Šta mislite o tome?
Pretpostavljam da ljudi u Tanzaniji čekaju da vide kako će se stvari razvijati u Namibiji. Pregovori i tužba u Njujorku mogli bi da postave presedan. Bivše kolonijalne sile, kao i potomci onih koji su bili kolonizovani, pažljivo posmatraju. Tanzanija je zanimljiv primer, jer dugo nije bilo zahteva za reparaciju. Postavljeni su tek sad u februaru, verovatno kao refleksna reakcija na ono što se događalo u Namibiji.
Vlade Namibije takođe dugo nisu tražile nadoknadu od Nemačke. To se promenilo usled unutrašnjeg pritiska, nakon što su Herero i Nama uspeli da dokažu da imaju pravo na naknade. Pretpostavljam da se nešto slično dešava u Tanzaniji upravo sada. Političari su odlučili da se bave temom i pitanje kako se suočiti sa kolonijalnom prošlošću postaje deo unutrašnje političke debate u Tanzaniji. Teško je predvideti da li će to biti uspešno i koji će političari stati na čiju stranu.
Da li u bivšim kolonijama postoji diskusija o periodu kolonijalne vladavine? Da li ljudi znaju šta se događalo?
Da, ljudi koje zanima istorija sigurno su svesni ove teme. Postoje i ostaci zgrada i drugih spomenika koji se odnose na kolonijalnu eru. Međutim, malo je verovatno da svi znaju detalje onoga što se desilo. To je kao u Nemačkoj: Mnogi ljudi imaju samo nejasnu predstavu o tome da je Nemačka bila kolonijalna sila. Oni ne znaju koliko je brutalan bio nemački kolonijalizam.
U našim projektima u Hamburgu učestvuju doktoranti iz Tanzanije i Kameruna. Uskoro će im se pridružiti i umetnici iz Namibije. Srećni su što se bavimo ovom temom i što imaju priliku da rade sa nama. Oni nam govore da je ta tema veoma važna u njihovim zemljama, ali da nema dovoljno resursa za detaljno istraživanje kolonijalne istorije. To je takođe uticaj evropskog kolonijalizma: obrazovne institucije i šanse da se detaljno istražuje istorija još uvek su veoma nejednako raspoređene.
*Dr Jirgen Cimerer, 1965, je profesor afričke istorije na Univerzitetu u Hamburgu. On je jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za kolonijalnu istoriju, uporedne studije genocida i istoriju Hladnog rata.