Nemačka izvozi sve više oružja

Prema informacijama nedeljnika Velt am zontag koji se poziva na izvore u vladi, volumen izvoza nemačkog oružja je 2015. godine iznosio 7,86 milijardi evra. To je gotovo dvostruko više nego 2014. (3,97 milijarde). Nemačka je na trećem mestu svetske liste izvoznika oružja, iza SAD i Rusije. Ove godine je nove diskusije izazvala prodaja nemačkog oružja Kataru u vrednosti od 1,6 milijarde evra. Ovaj emirat je umešan u građanski rat u Jemenu a optužen je i da podržava terorističku organizaciju Islamska država.

„Žao mi je“…

Još 2014. je među 10 najvećih uvoznika nemačkog oružja bilo osam zemalja van NATO i EU (treće zemlje) u koje je odlazilo 77 odsto isporuka. To oružje kupuju pre svega Saudijska Arabija, Egipat i Irak.

Iz vladajuće koalicije u Berlinu stižu jasni signali da za nju ove brojke ne predstavljaju nikakav moralni problem. Šef nemačkih Socijaldemokrata, vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel ranije je govorio da želi da smanji taj izvoz, ali prodaja nemačkog oružja se 2015. gotovo udvostručila u odnosu na 2014. godinu. Sada je on u izjavi za minhenski dnevnik Zidojče cajtung rekao da je do tog porasta došlo „zbog dozvola za to koje se više ne mogu preinačiti a izdala ih je prethodna crno-žuta vlada“, kao i zbog „neproblematičnog izvoza saveznicima“. Zbog ovakvog razvoja situacije „mu je žao“ – to je sve.

Kršenje člana 26?

Što se tiče drugog koalicionog partnera – Demohrišćana kancelarke Angele Merkel – oni ne samo što su zadovoljni razvojem posla, već ne kriju da bi ga rado i proširili. Ministar finansija Volfgang Šojble je tako u nedelju (3.7.) za televiziju ARD rekao da nemački sistem kontrole izvoza oružja „više nije podesan za Evropu“. On nije precizno definisao šta je „nepodesno“, ali može da se radi jedino o članu 26 nemačkog Osnovnog zakona, kojim se ovoj državi zabranjuju vođenje napadačkih ratova i podrška takvim ratovima. Ovo poslednje se uglavnom odnosilo na isporuke oružja zemljama van NATO.

Posebno problematične su isporuke Saudijskoj Arabiji, kojoj oružje prodaju firme Hekler i Koh (automatska puška G36), Kraus-Mafaj Vegman i Rajnmetal (tenkovi Leopard 2), EADS (avion Tajfun iz serije Jurofajter, avioni-cisterne A330MRTT), Dil BGT (rakete za Jurofajtere tipa IRIS-T), te drugo naoružanje i oprema. Saudijska Arabija, zbog kršenja ljudskih prava i vojne intervencije u Jemenu te optužbi da direktno podržava terorističku IS, država je sa kojom Nemačka svakako ne bi trebalo da posluje prema pomenutom članu 26 svog Osnovnog zakona. Ali, on je još 70-ih godina postao mrtvo slovo na papiru.

Novinarima nije lako

Godinu dana posle velike naftne krize, 1974, Helmut Šmit (SPD) je kao novopečeni kancelar morao da se bori sa dubokom recesijom. Tada je on američkom predsedniku Džeraldu Fordu saopštio: „U jeku nezaposlenosti se nalazimo pod pritiskom, i možda ćemo promeniti politiku da bismo Irancima i Saudijcima mogli da prodajemo stvari kao što su tenkovi“. Odluka o tome je već tada bila u rukama vlade, a parlament već tada nije imao pravo da učestvuje u njenom donošenju. Američki istoričar Viljem Glen Grej je to nazvao pobedom takozvane „realne politike“ vlade nad kontrolnom funkcijom parlamenta.

Ni novinarima koji kritički suočavaju nemačku javnost sa ovom temom nije lako. Ove godine su Jirgen Greslin, Danijel Harih i Danuta Zandberg-Harih dobili nagradu Grime za novinarski rad zbog svog filma „Majstori smrti“ i knjige „Mreža smrti“ u kojima se bave ilegalnim izvozom pušaka G-36 firme Hekler i Koh u Meksiko. Međutim, sada je državno tužilaštvo pokrenulo istragu protiv njih – zbog izdavanja tajni proizvođača oružja i trgovaca oružjem.