„Nemačka bi mogla da posreduje“
14. februar 2018.
DW: Gospodine Murcijano, Izrael je proteklog vikenda bombardovao ciljeve u Siriji, mesto za koje se sumnja da je iranska baza. Tom prilikom pogođen je jedan izraelski borbeni avion. Da li će Sirija postati pozornica za otvorene sukobe između Izraela i Irana?
Gil Murcijano: U Siriji se razvija jedan novi vid građanskog rata u kojem Iran pokušava da pojača svoj uticaj. Ta zemlja želi da ponovo izgradi luke i vazduhoplovne vojne baze i ojača Hezbolah. S druge strane, Izrael je, u vreme haosa, izabrao da se ne meša. Ali sada vidi da je suočen s jednom potpuno novom situacijom, da se zapravo nalazi u podređenoj situaciji. Po prvi put se sa svojim zakletim neprijateljem Iranom gleda preko granice, a Iran se pritom sprema da od Sirije napravi svoju operativnu bazu protiv Izraela. Izraelci zato sada u potpunosti menjaju politiku i preuzimaju veliki rizik kako bi sprečili posledice takvog razvoja događaja.
- pročitajte još: Bliski istok ostaje opasno krizno žarište
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ne isključuje mogućnost daljih vojnih akcija. Koliko daleko Izrael može da ide?
Proteklog vikenda bili smo svedoci spremnosti Izraela kada je napao iranske vojne snage. Izrael je do sada uvek pokušavao da izbegne direktne sukobe. To je dakle jedna nova dimenzija. Sada raste mogućnost da se iz vrzinog kola akcije i reakcije upadne u otvorenu eskalaciju i iz izraelskog ugla gledano, nije pitanje da li će doći do nove eskalacije, nego kada.
Koliko je vojnih snaga u Siriji trenutno pod uticajem Irana?
Kada govorimo o proiranskim paravojnim formacijama, onda je reč o sedam do deset hiljada boraca. Tu bi još trebalo dodati i nekoliko stotina eksperata iranske Revolucionarne garde i specijalnih jedinica Al Kuds. Ali ono što Izraelce brine jeste prebacivanje moći sa domaćeg režima Bašara al Asada na Iran. Pre izbijanja građanskog rata, Asadov režim mogao je da drži pod kontrolom iranski uticaj u Siriji, ali sada njegov opstanak zavisi od Irana. A Iran se rukovodi sopstvenim interesima: podiže baze na sirijskoj teritoriji, odakle bi kasnije mogao da operiše protiv Izraela, integriše svoje vojne struktura u sirijsku armiju koje bi kasnije mogao da postavi na izraelsku granicu.
- pročitajte još: Izrael je odabrao stranu
Da li je Asadov režim zaista spreman da Iranu omogući da sa sirijske teritorije vodi rat protiv Izraela?
Često se čini kao da Asadov režim i Iran govore istim jezikom. Ali, kada se malo zagrebe ispod površine, mogu se uočiti i razlike. Pre nekoliko meseci u Siriji je boravio iranski šef generalštaba sa spiskom zahteva i to kako iz ekonomske, tako i iz bezbednosne oblasti. Sirijci su ipak te zahteve uspešno blokirali. Asadov režim je tako pokušao da u ovoj nestabilnoj situaciji izbegne direktne sukobe s Izraelom, a da pri tom Iran zadrži u šah-poziciji. To takođe pokušavaju i Rusi.
Kakav je ruski stav po pitanju konflikta između Irana i Izraela?
Rusi dopuštaju izraelske napade, ali isto tako tolerišu i aktivnosti Irana u Siriji. Sve u svemu, oni pokušavaju da se ne stave ni na čiju stranu. Njihov glavni interes je i dalje da podržavaju Asadov režim da sam izgradi svoje kapacitete. Rusi nemaju više šta da osvoje u Siriji, njima je sada samo do toga da ograniče štetu. Verujem da će u budućnosti učiniti sve da se ne stave ni na čiju stranu.
Da li bi Izrael mogao da računa na podršku Sjedinjenih Država, ukoliko bi na sirijskoj teritoriji došlo do sukoba s Iranom?
Amerikanci su u prošlosti bili važan faktor u politici Izraela prema Siriji i Libanu. Danas se međutim vidi da, kada god se radi o Siriji, Amerikanci nisu prisutni. Amerikanci su Rusima prepustili arenu u Siriji i to je razlog zašto Izrael već dve godine igra na kartu diplomatije s Rusijom. A američka politika sirijsko pitanje sada nema na dnevnom redu.
- pročitajte još: Tenzije na granici
Mogu li Evropljani da uskoče kao posrednici?
Mislim da Evropska unija, a u ovom slučaju posebno Nemačka, ima jedinstven potencijal. Nemačka je s jedne strane strateški saveznik Izraela, a s druge, u određenoj meri uživa poverenje Irana. Nemačka je takođe jedini akter u zapadnom svetu koji može da posreduje u neformalnim pregovorima između Izraela, Irana i Hezbolaha. Tu mislim na razmenu zarobljenika, pri čemu je Nemačka bila glavni posrednik. Ona zna kako da to uradi, ima i sposobnosti za to, a takođe i ogroman interes da se u tom vrzinom kolu prekine eskalacija. Jer, ukoliko bi došlo do trećeg rata u regionu, to bi se itekako osetilo u Sredozemlju. Na kraju krajeva, samo u Libanu živi 1,5 miliona izbeglica, koje bi, u slučaju rata, zakucale na vrata Evrope.
Gil Murcijano je stručnjak za Bliski istok u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku. Nedavno je objavio naučnu tezu o rastućem uticaju Irana i Izraela u Siriji.