Nemačka: 25.000 preduzeća pred bankrotom?
4. mart 2021.
Finansijska pomoć po sistemu „kap po kap“ bila je o još uvek je strategija kojom se u Nemačkoj pokušava da se ublaže žestoke posledice korona-krize. Finansijska pomoć, međutim, samo odlaže bankrot. Ekonomski stručnjaci strahuju da bi to moglo da se završi talasom bankrota čim država prestane da pomaže.
„Apsolutno je razumljivo to da se finansijski pomažu preduzeća koja su zbog lokdauna upala u probleme“, kaže ekspert instituta za evropska ekonomska istraživanja „Lajbnic“ iz Manhajma (ZEW). Međutim, „pored troškova koji se mere milijardama“, nediferencirani pristup bi mogao da „negativno da se odrazi na srednjoročni privredni rast i razvoj produktivnosti u Nemačkoj“.
-pročitajte još: Umesto finansijske bazuke - privrednici izdržite!
Prestanak obaveze prijavljivanja stečaja
Osim što je dao pomoć vrednu milijarde, zvanični Berlin doneo je i odluku o prestanku obaveze podnošenja zahteva za stečaj. Kompanije su obično dužne da prijave stečaj u roku od tri nedelje u slučaju nesolventnosti. Nemačka vlada je to pravilo stavila van snage prošle godine u martu, prvo do kraja septembra, a onda i do kraja 2020. godine.
Međutim, u izmenjenom obliku pravilo važi do kraja aprila ove godine, za kompanije koje su od 1. novembra do 31. decembra predale zahtev za pomoć zbog štete koju trpe zbog pandemije i koje su uz tu pomoć mogle da izbegnu stečaj.
U privrednim granama koje su posebno pogođene krizom, u stečaj je otišlo manje od polovine firmi koliko se očekivalo prošle godine. „Ta razlika posebno je uočljiva kod malih preduzeća, onih sa manje od deset zaposlenih. A što su kompanije veće, razlika se smanjuje“, objašnjava Georg Liht, rukovodilac Odeljenja za istraživanje inovativne ekonomike i preduzetničke dinamike na institutu ZEW.
Istraživanja Lihta i njegovog tima pokazuju da najveći deo firmi kojima preti bankrot čine upravo mali preduzetnici. Eksperti procenjuju da će 25.000 preduzeća otići u stečaj nakon što prestanu da dobijaju pomoći. Što se tiče preduzeća koja su pre krize poslovala dobro, teško je proceniti kakva je situacija s njima u vezi sa stečajem. „Zato bi političari trebalo da i u daljem toku korona-krize, nakon pažljive provere, pružaju finansijsku pomoć preduzećima“, smatra Georg Liht.
Unakrsna vatra kritika na ministra privrede
Drugi je problem to što pomoć još uvek nije ni stigla do mnogih kompanija. U centru kritike je ministar privrede Peter Altmajer (CDU). „Broj preduzetnika koji su nezadovoljni radom ministra Altmajera u konstantnom je porastu“, kaže Markus Jerger, direktor Nemačkog udruženja srednjih preduzeća (BVMW).
Srednji preduzetnici kritikuju to što je prijavljivanje za pomoć koju je obezbedilo Ministarstvo previše birokratski organizovani i previše komplikovano. Tako je savezni ministar privrede „od spasioca postao pogrebnik čitave branše“, žali se Jerger. Alarm su uključila i druga privredna udruženja, jer najveći deo novembarske i decembarske pomoći još uvek nije stigao do kompanija.
Jedno ispitivanje instituta Ifo je pokazalo je da bi ekonomska politika u krizi sveukupno gledano mogla značajno da bude poboljšana. Pre istraživanju instituta, skoro polovina stručnjaka se o korona-politici izjasnila sa „nezadovoljan“ (27%) i „veoma nezadovoljan“ (20%).
Institut Ifo i list „Frankfurter algemajne cajtung“ svaka dva meseca ispituju profesorke i profesore ekonomije na nemačkim univerzitetima – a političari reaguju sporo i nefleksibilno. Tako je rezultate ispitivanja od ovog utorka sažeo Niklas Potrafke, direktor ifo-centra za javne finansije i političku ekonomiju. „Rezultati novog istraživanja pokazuje da još ima prostora da se poboljša ekonomska politika u vreme korone“, istakao je Potrafke.