Nemačka štampa o hapšenju Sarkozija

„Zanimljivo je videtio šta će saslušanje Sarkozija izneti na videlo u pravnom smislu“, piše komentator lista Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „u političkom, i konzervativci i socijalisti snose odgovornost za državu i put kojim je pošla. Obe stranke treba da pripaze na to da se sada u predgrađima velikih gradova i strukturno slabim regionima ne učvrsti utisak da u pariskiom elitama ruka ruku mije. Rezultat izbora za Evropski parlament, na kojima je desnoekstremni Nacionalni front postao najjača stranka u državi, pokazao je šta bi bila daleko opasnija alternativa.“

I nadregionalni dnevnik Zidojče cajtung (Minhen) povodom hapšenja Sarkozija najviše piše o Nacionalnom frontu: „Prljavština koja izlazi na svetlo dana toliko odbija Francuze da oni počinju da teže radikalnim rešenjima. Marin le Pen se predstavlja kao takva alternativa. Ona se nada da će čišćenje Republike sada zbrisati čitav stranački sistem u državi. Italija je to već jednom učinila. Tamo je istraga koju su devedesetih godina sproveli pravosudni organi zvani Čiste Ruke dovela do propasti demohrišćana i njihovih manjih partnera. Veliki zavodnik Silvio Berluskoni je stigao do vrha. Država i danas trpi posledice njegovog delanja.“

Dnevnik Rajniše post (Diseldorf) primećuje: „Sarkozi već dve godine nije više predsednik, ali njegovo ime je toliko često u udarnim vestima da se to gotovo zaboravlja. Sa njegovim imenom se povezuje dugi niz skandala. Večiti Sarkozi – otkako je napustio Jelisejsku palatu, neke istražne sudije proučavaju njegovu prošlost. Na videlo su izbili zapanjujući podaci o njegovom ponašanju – sve ih je prenela štampa. Da li je to politička kampanja, kao što tvrde Sarkozijevi sledbenici? Teško je u to poverovati, ali tačno je – da još nema jakih dokaza protiv Sarkozija. To je problematično, jer je Sarkozi nedavno bio na putu povratka na političku scenu. Zbog totalnog neuspeha njegovog socijalističkog naslednika na funkciji, Fransoa Olanda, o bivšem predsedniku je počelo da se diskutuje kao o alternativnom rešenju. Ali, sada će optužbe za korupciju – bile one tačne ili ne – dodatno narušiti imidž francuskih političara – i obezbediti još više glasova desničarskim ekstremistima.“

„Šefovi država podležu fantazijama svemoći, i to na Starom kontinentu nije ništa novo“, piše Landescajtung (Lineburg): „ali Francuska je doživela nešto novo, naime, da se prvi put jedan bivši predsednik našao u policijskom pritvoru. Naravno da i u Francuskoj važi pretpostavka o nevinosti, ali kada bi došlo do presude, to ne bi baš bilo pravo iznenađenje. Jer, sarkozi se ponašao kao otelotvorenje poslednjeg stupnja evolucije političke elite jedne ponosne nacije. Sada će ne samo desničarski radikali, već i neki drugi sa zadovoljstvom propratiti Sarkozijev pad. Njegov prethodnik Širak je 2011. zbog pronevere i ilegalnog finansiranja stranke osuđen uslovno na dve godine zatvora. Sarkozi bi mogao da ga prevaziđe.“