„Neka nose otrov u SAD“

Oko Hazire Bi okupila se gomila ljudi. Muškarci ozbiljnog lica, žene u šarenim sarijima. Ta 57-godišnja aktivistkinja, stanovnicima u četvrti na severu Bopala priča ono što većina već odavno pretpostavlja: voda koju svakodnevno piju kontaminirana je olovom, drugim teškim metalima i toksičnim materijama.

Iz stare zatvorene fabrike pesticida „Junion karbajd“ nezdrave hemikalije prodiru u vodu za piće. Godinama je taj američki koncern skladištio otrovni otpad oko fabrike. Neke opštine Bopala danas se snabdevaju čistom vodom koja se doprema sa izvora van grada. Posle protesta stanovnika koji su trajali decenijama i presude Vrhovnog suda, vlada je dala da se izgradi novi vodovod. Voda dolazi sa izvora udaljenih 30 kilometara. Ali, druge, susedne opštine, ostale su praznih ruku.

Povećati pritisak na odgovorne

Kontaminirane podzemne vode se šire, upozoravaju aktivisti. Time je pogođeno oko 60.000 ljudi. Hazira Bi se godinama bori protiv američkog koncerna „Junion karbajd“ i njegovog naslednika „Dau kemikl“, protiv nezainteresovanosti političara i javnosti. Bori se za to da se hemijski otpad definitivno odstrani. „'Dau kemikl' bi trebalo da odnese celokupni hemijski otrov u SAD i da ga tamo uskladišti. Indijska vlada mora da poveća pritisak na odgovorne“, kaže Hazira Bi.

Od nesreće u Bopalu prošle su tri decenije. Bila je to jedna od najvećih hemijskih katastrofa u svetu. Četrdeset tona otrovnog gasa metilizocijanata isteklo je iz rezervoara i dospelo u vazduh. Beli dim širio se po ulicama susednih četvrti. Umrlo je više od 20.000 ljudi, a stotine hiljada i dan-danas pate od posledica trovanja – imaju problema sa očima, visok krvni pritisak, i boluju od plućnih bolesti. Mnoge žene ne mogu da imaju decu.

Autorke: L. Knipel / N. Šeršun / M. Kine-Veljković
Odgovorni urednik: I. Đerković