Negovatelji traže više od aplauza
3. april 2020.Jan Peters (pravo ime je poznato redakciji), trebalo je u stvari da radi deset noćnih smena mesečno. Ali svako malo je morao da radi dodatno, jer nije bilo dovoljno osoblja u bolnici u kojoj je radio kao negovatelj.
Opterećenje je bilo ogromno. Jednom je, nakon šest uzastopnih noćnih smena, shvatio da je zaboravio i na rođendan svoje majke. „Pomislio sam da taj tempo neću moći da izdržim 30 godina, možda ni deset.“ Jan Peters je smanjio broj radnih sati, ali broj prekovremenih je i dalje rastao. I onda je pre pet meseci dao otkaz.
Odjednom veliko interesovanje javnosti
Ljudi poput Petersa danas nedostaju nemačkom zdravstvu u borbi protiv korona-virusa. Zvanično je, prema navodima Savezne agencije za rad (BA), već 2018. u Nemačkoj oko 40.000 radnih mesta u sektoru nege bilo nepopunjeno. Stručnjaci kažu da je stvarna brojka potrebne radne snage mnogo veća, jer mnogi poslodavci svoje potrebe uopšte ne javljaju BA, zato što se ionako niko ne prijavljuje za posao.
-pročitajte još: Korona-virus: starački domovi kao „tempirane bombe“
Mnogi Nemci su se već navikli na nedostatak stručne radne snage u sektoru nege. Ali korona-kriza ih je odjednom „probudila“. Političari sada pričaju da su negovatelji „sistemski relevantni“.
„Ali mi smo to oduvek bili“, kaže Nora Verštet. Ona ima 29 godina i radi kao negovateljica u jednoj klinici u Braunšvajgu. „Lepo je kad ti ljudi aplaudiraju, ali od aplauza mi ne možemo da platimo stanarinu.“
Nora Verštet je i kopredsedavajuća Komore negovatelja u pokrajini Donjoj Saksoniji. „Važno je to što ljudi cene naš rad i što nam odaju priznanje, ali to nam je potrebno i kad se borimo za bolje radne uslove.“
Nedostatak zaštitne opreme
Negovateljice i negovatelji odavno zahtevaju veće plate i više osoblja. Tokom korona-krize vlada nestašica važnog zaštitnog materijala, u mnogim ustanovama nema ni dovoljno zaštitnih maski. „Ako ne pripazimo i ako sada ne podržimo osoblje u sektoru nege, mnoge kolegice i kolege će, nakon pandemije, da napuste našu branšu“, upozorava Verštet. Neće se tek tako zaboraviti na manjak zaštite, kaže ona.
Na internetu je dosta pažnje i reakcija izazvala peticija upućena nemačkom ministru zdravlja Jensu Španu. Njome se zahteva bolja zaštita i povećanje plata za negovatelje. Do kraja marta peticiju je potpisalo 350.000 ljudi. To doduše nikakve pravne posledice, ali taj primer pokazuje da u ovoj situaciji mnogi imaju sluha za probleme negovatelja. „Vidimo da se menja pogled na nas. Ljudi sada kažu: zahtevajte, imate pravo na dobre plate i zaštitu“, kaže Ivon Falkner, negovateljica iz Berlina koja je bila deo tima koji je pokrenuo peticiju.
Kako je potvrdilo nemačko Ministarstvo zdravlja, u međuvremenu je isporučeno 20 miliona dodatnih zaštitnih maski i 15 miliona rukavica. U budžetu za nabavku dodatne zaštitne opreme rezervisano je tri milijarde evra.
Izgubljeno poverenje
Problemi u sektoru nege su poput začaranog kruga: nema dovoljno radne snage i zato su njegovatelji preopterećeni. A kad oni daju otkaz, problem nedostatka radne snage samo se pogoršava. „Mnogi mladi ljudi napuštaju ovaj posao već prvih godina nakon sticanja kvalifikacije, dakle čim vide kakvi su radni uslovi “, otkriva Johana Knipel, portparolka Udruženja negovateljskih zanimanja.
Proteklih godina se problem nedostatka radne snage dodatno zaoštrio. U 2011. godini 36 odsto bolnica imalo je problema s popunjavanjem radnih mesta u oblasti nege. U prošloj godini taj broj je porastao na 78 procenata, pokazala je anketa Instituta nemačkih bolnica. Nedostatak negovatelja vlada gotovo u svim bolnicama s kapacitetom većim od 600 kreveta.
-pročitajte još: Jens Špan: Nikad nisam sa Vučićem tako razgovarao
Još je gora situacija u staračkim domovima i domovima za nemoćne osobe. Tamo su plate u proseku još lošije. Potrebno je oko 120.000 dodatnih negovatelja, zaključili su nedavno stručnjaci Univerziteta u Bremenu u studiji koju su izradili po narudžbi saveznog Ministarstva zdravlja.
Ministarstvo sada planira da poveća broj mesta za obrazovanje stručne radne snage, nedavno je usvojen i minimalac od 15 evra po satu. Johana Knipel uočava pojačano interesovanje političara, ali joj nedostaju brza rešenja: „Negovateljstvo je dugo zapostavljano. Biće nam potrebne godine dok profesionalni negovatelji opet ne budu imali poverenje u sistem.”
Povećanje plata
I baš zato negovatelji u ovoj krizi žele da proguraju povećanje plata. Komora zaposlenih u sektoru njege u Donjoj Saksoniji ocenjuje da je minimalac od 15 evra „šala“ i zahteva bruto plate od 4.000 evra. Sličnog su mišljenja i inicijatori onlajn-peticije upućene ministru Španu. Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku, negovatelji u bolnicama u ovom trenutku zarađuju u proseku 3.502 evra mesečno bruto, a negovatelji u staračkim domovima 3.116 evra. Sindikat Verdi zahteva uvođenje dodatka za „rizična zanimanja“ u visini od 500 evra.
Izgleda da i među političarima raste spremnost da se u sektor nege uloži više novca. Savezni ministar rada Hubertus Hajl je ocenio da je novi „suviše mali“, a u nastupu na TV-stanici ARD zatražio je kolektivni tarifni ugovor za sve zaposlene u sektoru nege.
Stručnjak za zdravstvo iz Socijaldemokratske stranke Karl Lauterbah smatra da je „primereno da se u okviru sadašnje krize postigne dogovor o dodatku, koji bi se trajno isplaćivao ljudima u tom zanimanju.“ Kako je rekao za DW, „time bi mogli da se motivišu i oni negovatelji koji su dali otkaz da se vrate u svoje staro zanimanje.“
Lauterbah smatra da je sad pravo vreme za razgovor o novcu. „U suprotnom se toga niko nakon krize neće setiti“ – zato što se očekuje ekonomska kriza.
Skepsa na osnovu dosadašnjih iskustava
Da li će i nakon ove krize javnost biti zainteresovana za situaciju u kojoj se nalaze negovatelji? „Ljudi sada aplaudiraju na balkonima, jer se boje da bi i sami mogli da se razbole“, kaže sociološkinja Barbara Tizen, profesorka u Landshutu. Aplauz je, dodaje, u ovoj situaciji „apsolutno razumljiva reakcija“, ali je i „cinična“, s obzirom na loše uslove rada negovatelja: „Njima sada aplaudiraju, možda dobiju i neku premiju na koju ne moraju da plate porez, ali ako se nakon svega ništa ne promeni po pitanju uslova rada, onda je to za njih teška uvreda.“ Barbara Tizen sumnja da će negovatelji nakon krize dobiti potrebnu podršku.
Negovateljica Nora Verštet uočava da se među građanima menja stav prema branši: „Ranije se ovaj posao nije dovoljno cenilo, često se mislilo da se naš posao svodi na brigu oko ishrane, velike i male nužde i pranja bolesnika.“ Sada ljudi, kaže, primećuju da je nega mnogo više od toga.
Ali negovatelji su, naglašava Verštet, „skeptični zbog iskustava iz prošlosti, skeptični po pitanju održivih promena. Mnogo toga nam je već bilo obećano, a malo toga ispunjeno.“