Nedovršena slagalica stara 100 godina

„Evo šta mene povezuje...“ - na internet-portalu londonskog Kraljevskog ratnog muzeja, Britanci pišu šta ih povezuje sa Prvim svetskim ratom. Neko piše o svom dedi koji je prvog dana ratovanja morao da sa fronta prenosi leševe do grobnica i sahranjuje ih. Neko o pradedi, vojnom lekaru kojeg su ubili snajperisti. A neko o svojoj majci, čiji je verenik poginuo u ratu. Rođaci boraca iz Prvog svetskog rata opisuju užase događaja koji se duboko utisnuo u porodičnu istoriju. Nemcima nije lako da opišu taj lûk, jer u Nemačkoj je u prvom planu jedno drugo pitanje: da li je deda bio Nacista?

Užas nemačke istorije

Koliko su baba ili deda, majka ili otac, bili umešani u nacionalsocijalizam; da li su bili počinioci, žrtve ili saučesnici – to su pitanja na koja mnoga deca i unuci u Nemačkoj traže odgovor. To poneke ljude može da izbaci iz koloseka normalnog života. Dženifer Tidž, kćerka Nemice i Nigerijca, slučajno je saznala da je njen deda bio sadistički komandant koncentracionog logora Amon Get (poznat iz filma „Šindlerova lista“). Priča ove žene nema mnogo veze sa Prvim svetskim ratom. Ona samo pokazuje zašto je taj rat u Nemačkoj dospeo u drugi plan kolektivnog pamćenja. Sećanje na njega je u senci još većih užasa koje su doneli nacionalsocijalizam, Drugi svetski rat, Holokaust i Hladni rat – svi oni su delo Nemaca.

Opadanje kulture sećanja

Jer, za razliku od Engleske ili Francuske, čiji politički sistemi su u 20. veku bili prilično stabilni, nemačka istorija je puna lomova. Od 1914. je postojalo pet različitih sistema: carevina, Vajmarska republika, nacionalsocijalistička diktatura, i zatim, sa SRN i DDR dve nemačke države koje su se nalazile u neprijateljskim blokovima. Ponovo ujedinjena Nemačka postoji tek 25 godina. To je relativno mlada demokratija.

Tako krupne promene nije doživela nijedna druga zapadnoevropska država. Ali jesu istočni susedi Nemačke poput Poljske ili Rusije, kao i zemlje Balkana. Politolog Herfrid Minkler zato u razgovoru za DW govori o „zapadno-istočnom opadanju kulture sećanja“ u Evropi. Za razliku od Belgijanaca ili Francuza, Nemci nisu doživeli Prvi svetski rat tako neposredno – u sopstvenoj zemlji. Do mnogih ljudi u carstvu rat je dopirao samo u formi šturih obaveštenja o poginulima ili cenzurisanih dopisnica sa ratišta. Užas bombardovanja i evakuacije u Drugom svetskom ratu su potisnuli sećanje na rovove i bojna polja Prvog svetskog rata.

„Fišerova kontroverza“ trenutno nije aktuelna

I pored toga, u Nemačkoj postoji mnogo ratnih spomenika ili udruženja veterana koja neguju sećanja na žrtve prvog velikog rata. Već više od 50 godina, nemački naučnici se intenzivno bave proučavanjem tog rata. Hamburški istoričar Fric Fišer je 60-ih godina izneo tezu prema kojoj je Nemačka bila glavni krivac za izbijanje Prvog svetskog rata i time pokrenuo mnoge diskusije. Početkom komemorativne 2014. godine, izašle su i mnoge nove publikacije. Pitanje krivice za rat je pri tome postalo sporedno. Na njega se već i zbog mnoštva izvora i perspektiva, ne može jednoznačno odgovoriti.

Umesto toga, u prvi plan je izbilo istraživanje uzroka rata. Na primer, u delu „Mesečari“ australijskog istoričara Kristofera Klarksa koji taj rat smatra „rezultatom vrlo zbijenog niza događaja i odluka“. I knjiga „Veliki rat“ Herfrida Minklera detaljno opisuje vremensku panoramu ratnih godina i ukazuje na stvari iz kojih bi političari danas trebalo da izvuku pouke. Na primer, na regionalne sukobe i napore koje treba uložiti da se oni ne bi proširili.

Uzdržanost Nemačke

Sa približavanjem 2014. godine, raslo je i interesovanje javnosti za Prvi svetski rat. Jedna aktuelna anketa pokazala je da mladi ljudi u Nemačkoj žele da o Prvom svetskom ratu saznaju više od onoga što su učili u školi. Na mnogobrojnim manifestacijama rat se osvetljava iz mnogih uglova. Takva je, na primer, izložba Die Avantgarden im Kampf u Federalnoj umetničkoj hali. Novine, časopisi i internet-portali prezentiraju izvore i sudbine. Najzanimljivije inicijative prevazilaze nacionalne okvire: europeana 1914-1918 je internet-platforma na 11 jezika na kojoj su prikupljena privatna sećanja iz čitave Evrope. Postoji i Evropski filmski portal na kojem se mogu videti istorijski filmski materijali iz Prvog svetskog rata. Jasno se, međutim, primećuje da je Nemačka, kada je reč o nacionalnim komemorativnim svečanostima povodom izbijanja rata pre 100 godina – uzdržana. U ovoj zemlji Prvi svetski rat nije podesna podloga za stvaranje nacionalnih mitova – a još manje kao povod za slavlje.

Mnoge publikacije i projekti će doprineti da se iz komadića slagalice koje nude perspektive pojedinih nacija složi međunarodna panorama Prvog svetskog rata. Istoričari postupaju baš kao astronauti, koji Zemlju tek sa određenog rastojanja mogu da vide kao celinu. Tek sa određenog rastojanja, jasnije će moći da se razaznaju i uzročno-posledične veze rata koji je izbio pre 100 godina.

Autorka: Suzane Šprejer / sb
Odg. urednik: Nemanja Rujević