„Ne znam zašto svi pitaju za Trampa“

Vožnja u Kalštat pomalo nalikuje vožnji na set TV-serije „Tvin piks“ s kraja osamdesetih: uspavano mestašce koje pokušava da od ostatka sveta sakrije nekakvu mračnu tajnu. „Tajna“ Kalštata, međutim, odavno više nije tajna, a tamošnji žitelji trude se da se snađu nakon što je njihovo mesto praktično katapultirano u sam centar aktuelne svetske politike.

Još kada je Donald Tramp najavio svoju kandidaturu za predsednika, izvršen je prvi desant reportera na to malo i zabačeno mesto u blizini Ludvigshafena – mesto u kome je rođen Trampov deda. Kada je potvrđeno da će Donald Tramp biti republikanski kandidat, u selo su počele da stižu i TV-ekipe. A nakon pobede na izborima, Kalštat je postao poznat u čitavom svetu, ne više po njihovom odličnom vinu, već po – Donaldu Trampu.

Jedna žena koju srećemo u tamošnjoj pekari „Zipel“ nije baš najzadovoljnija svom tom medijskom pažnjom. „Postavili su svoje kamere još tokom noći i počeli da zvone na vrata već u šest ujutro, čim su rezultati izbora bili potvrđeni“, kaže gospođa Ride. „Rasterali su mi sve kupce jer su se postavili ispred vrata kako bi mogli da imaju kadar sa crkvenim tornjem u pozadini.“

Slično se, čini se, osećaju i drugi stanovnici Kalštata.

Mnogo buke ni oko čega?

Uzaludno je zvoniti na vrata kuće Trampovog dede. Posetioce od toga odvraća znak ispred, na kome stoji da je kuća na prodaju, a da su vlasnici „otišli tamo gde ih neće uznemiravati novinari i mediji“.

Ako je kuća još uvek u vlasništvu Trampovih, možda bi mogla da bude pretvorena u muzej? Ili da se na tom mestu podigne „Trampov toranj“? Radnici koji nešto zidaju dva ulaza dalje, kažu da su se već navikli da rade pored te „poznate kuće“. Jedan od njih kaže da ne zna mnogo o Trampu i da zato ne može da odgovori na pitanje šta misli o njegovom izboru. A drugi brzo dobacuje da mu se budući predsednik – ne dopada.

Njih dvojica rade na uređenju dvorišta koja deluje kao da će biti najluksuznije u mestu. Ne mogu, a da se ne zapitam da li je u taj projekat možda umešao svoje prste i Tramp.

Medijska histerija u Kalštatu

Ako je to istina, on sigurno ovde neće biti dočekan raširenih ruku. Tako se bar čini. Jerg Der, koji vodi lokalnu turističku agenciju, kaže da ga je, otkako je Tramp imenovan za republikanskog kandidata, kontaktiralo najmanje sto novinara.

„Prošlo je više od sto godina otkako je neki direktni rođak Donalda Trampa bio u Kalštatu – još 1905. U to vreme, njegov deda je po drugi put otišao iz Kalštata i iz Nemačke. Pre toga je već jednom ilegalno emigrirao iz Nemačke“, priča Der i pritom u jasno naglašava razliku između Trampa i njegovih predaka čije prezime izgovara na nemački način – „Troomp“.

Može se reći da je ironija to kakav je odnos Donalda Trampa prema ilegalnim imigrantima u SAD, s obzirom na ilegalni emigrantski status njegovog dede. On je praktično pobegao iz Nemačke kako bi izbegao vojnu obavezu. Istovremeno, razgovor sa Dorom pokazuje i da prezime Tramp, u svim njegovim varijantama, u Kaštatu ipak nije zaboravljeno.

Mrtva tišina

Na lokalnom groblju okruženom vinogradima i šumovitim brdima, nalaze se dva nadgrobna spomenika na kojim je ugravirano prezime „Trump“. Jerg Der, međutim, naglašava da su to verovatno neki dalji rođaci Donalda Trampa i da se ne zna kakva je tačno njihova veza s budućim američkim predsednikom. Na groblju se ne mogu naći ni spomenici s drugim varijantama prezimena, kao što su „Trumpf“ ili „Drumpf“.

Na tom groblju su, inače, sahranjeni i neki članovi porodice Hajnc (Heinz). Koreni te takođe velike američke dinastije sežu u isto to skromno mesto. Ali, kao i Trampovi, i rodbina Hajncovih čini se drži u tajnosti svoje veze sa američkim oligarsima koji su se obogatili prodajući kečap.

Posmatrajući divan pejzaž u bogatim bojama jeseni, čovek bi gotovo mogao da pomisli da je reč o nekom šarmantnom gradiću u Novoj Engleskoj u kome su prezimena Tramp i Hajnc deo lokalne baštine i sinonim za uspeh globalnih poslovnih imperija. Ali najkasnije od prošle godine, ta prezimena ljudima u Kalštatu ostavljaju gorak utisak u ustima.

„Porodice Tramp i Hajnc nemaju nikakve veze sa nama. Ne znam zašto stalno svi za njih pitaju“, kaže nam jedna žena koja radi u lokalnom hotelu. „Ne želim ništa da imam sa tim. Ovde je do sada bilo toliko medija, a bojim se i da je to samo početak. Mi stvarno to ovde ne želimo“.

Sin Kalštata

U međuvremenu, mlada konobarica u jednom restoranu kaže nam da sve to može i da bude dobro – zbog turizma. Ipak, tiho dodaje: „Ne znam da li je sve to dobro na duže staze ili nije.“ Kao i većina ljudi u mestu, i ona se usteže da govori pred kamerama.

Jedina osoba koja izgleda oseća obavezu da odgovara na pitanja i dalje je Jerg Der, čija turistička agencija nikada nije imala toliko posla kao u proteklih godinu dana. Der je sasvim ozbiljno preuzeo dužnost svojevrsnog ambasadora Kalštata. On objašnjava da će lokalnom stanovništvu biti potrebno neko vreme da prihvate vezu njihovog mesta s Donaldom Trampom, ali da će se tek videti da li će oni želeti da ih povezuju s njim ili neće.

„Kao i svuda, i ljudi u Kalštatu se pomalo stide [da komentarišu izbornu pobedu Trampa]. Generalni utisak o njemu formiran je na osnovu izveštavanja o njegovim kontroverznim izjavama tokom izborne kampanje. „On polariše ljudi i moraće napre da se dokaže na dužnosti. A ako se pokaže kao dobar predsednik, možda će onda ljudi u Kalštatu i da budu ponosni na njega.“