1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ne prihvataju svi u Poljskoj izbeglice iz Ukrajine

17. novembar 2022.

Svake godine na poljski Nacionalni praznik demonstriraju hiljade nacionalista. Ove godine njihove parole bile su usmerene pre svega protiv ukrajinskih izbeglica. A i sve je više napada na Ukrajinke i Ukrajince.

https://p.dw.com/p/4JXgI
„Stop ukrajinizaciji Poljske“, piše na transparentu na „Maršu nezavisnosti“ poljskih nacionalista održanom na nacionalni praznik, 11. novembra 2022.
„Stop ukrajinizaciji Poljske“, piše na transparentu na „Maršu nezavisnosti“ poljskih nacionalista održanom na nacionalni praznik, 11. novembra 2022.Foto: Aleksander Rajewski /DW

„Ovo je Poljska, ne Ukrajina!“, „Ukrajinac nije moj brat“, „Zaustavite ukrajinizaciju Poljske“, „Ovo nije naš rat“. Bile su to neke od parola koje su se mogle videti i čuti u centru Varšave 11. novembra 2022, na poljski Nacionalni praznik.

-pročitajte još: Poljaci se uče ratu

Jedanaestog novembra 1918. proglašena je moderna nezavisna poljska država – nakon 123 godine pod pruskom, ruskom i austrijskom okupacijom. Taj dan je do nemačkog napada na Poljsku 1939. bio nacionalni praznik – i ponovo je to od 1989. godine. Od tada, svake godine na taj dan u čitavoj Poljskoj demonstriraju nacionalisti. Slogan ovogodišnjeg „marša nezavisnosti“ u poljskom glavnom gradu glasio je: „Jaka nacija – velika Poljska“.

Poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro (drugi sleva) na „Maršu nezavisnosti“ u Varšavi
Poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro (drugi sleva) na „Maršu nezavisnosti“ u VaršaviFoto: Aleksander Rajewski /DW

Prema navodima organizatora, ove godine je na skupu bilo 100.000 ljudi – što je 50.000 manje nego prošle godine. Među njima su bili i istaknuti političari, kao što su ministar pravosuđa Zbignjev Ziobro iz desničarske stranke Solidarna Poljska (SP) ili bivši ministar obrane Antoni Macijerevič iz vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS). Pored Ukrajinki i Ukrajinaca, u govorima su vulgarno vređani i pripadnici LGBTK-zajednice. Uzvikujući „Nacionalizam je naš put“, demonstranti su spalili zastavu EU i zastavu u duginim bojama.

Antiukrajinske parole dominirale su na marševima poljskih nacionalista 2022. ne samo u Varšavi. U Vroclavu je geslo demonstracije bilo: „U Poljskoj je Poljak gazda“, a nezvanično se pozivalo na „antiukrajinski marš“. Jedan od organizatora je bio desni ekstremista, bivši sveštenik Jacek Miedlar, koji je već bio osuđen zbog rasističkih izjava. Za ovogodišnje demonstracije je navodno pripremio transparente koji Ukrajinu porede sa besnim psom i koji pozivaju na „proterivanje“ svih Ukrajinki i Ukrajinaca iz Poljske. Ali, Miedlar nije mogao da učestvuje na demonstracijama, jer ga je policija uhapsila – zbog potencijalnog ugrožavanja javnog reda.

Žrtveni jarac za frustraciju

Od ruskog napada na Ukrajinu 24. februara ove godine Poljska je primila milion i sedamsto hiljada izbeglica iz te susedne zemlje. To što istovremeno s velikom solidarnošću s Ukrajinom ima i antiukrajinskih glasova, Konrada Dulkovskog ne čudi. Taj predsednik nevladine organizacije „Centar za monitoring rasizma i ksenofobije“ (OMZRIK) iz Varšave ocenjuje da je reč o „političkoj instrumentalizaciji“ izbeglica koje se nalaze u Poljskoj.

Konrad Dulkovski je direktor Centra za praćenje rasizma i ksenofobije (OMZRIK) iz Varšave
Konrad Dulkovski je direktor Centra za praćenje rasizma i ksenofobije (OMZRIK) iz VaršaveFoto: privat

„U teškim vremenima, kad cene dramatično porastu i mnogi ljudi se osećaju nesigurno, traži se neprijatelj ili žrtveni jarac na kojem će se izliti frustracija“, kaže Dulkovski za DW. „Nažalost, tu ljudsku slabost iskorišćavaju ljudi koji tako žele da steknu politički kapital. To podseća na ideologiju nacista, koji su takođe koristili taj mehanizam.“

Verbalni napadi, oštećeni automobili, parole mržnje

Od početka rata, Dulkovski vodi spisak antiukrajinskih napada. „Poslednjih meseci prijavljeno je na stotine psihičkih i verbalnih napada“, kaže šef varšavskog Centra za monitoring rasizma i ksenofobije. „I svakog dana ih je sve više“. Najčešće se radi o sukobima između komšija, oštećenju automobila s ukrajinskim registarskim tablicama, ispisivanju poruka mržnje na ulaznim vratima stanova i zidovima kuća.

Učesnici nacionalističkog „Marša nezavisnosti“ u Varšavi 11. novembra
Učesnici nacionalističkog „Marša nezavisnosti“ u Varšavi 11. novembraFoto: Aleksander Rajewski /DW

Predsednik centra OMZRIK priča o slučaju Ukrajinke koju je jedan vozač napao verbalno i fizički „zato što su deca koju je ona čuvala šutnula loptu koja je završila pod njegovim automobilom“. Jedan kupac je prosuo mleko po prodavačici iz Ukrajine vičući da mrzi Ukrajince. U Varšavi je jedna stanodavka pretukla stanarku iz Ukrajine. U Krakovu su tri žene koje su sedele na klupi u parku vređane kao „prljave ukrajinske drolje“, koje bi trebalo da napuste Poljsku.

Nema svuda stranaca

I poljski mediji izveštavaju o antiukrajinskom raspoloženju. Recimo, na ulazu u jednu prodavnicu u gradiću Barlineku na severozapadu zemlje, stoji natpis: „Svaki ukrajinski građanin će biti kontrolisan nakon što prođe blagajnu“. U jednoj drugoj prodavnici stoji na ukrajinskom: „Mi znamo da sve krađe idu na vaš račun.“

Prihvatni kamp za izbeglice iz Ukrajine na železničkoj stanici u poljskom gradu Pšemisl u martu 2022.
Prihvatni kamp za izbeglice iz Ukrajine na železničkoj stanici u poljskom gradu Pšemisl u martu 2022.Foto: Nicolas Economou/NurPhoto/picture alliance

„Nesnošljivost prema strancima u određenim delovima poljskog društva“ Dulkovski objašnjava i homogenošću poljskog društva nakon 1945. „Većina ljudi je vaspitana u uverenju da u Poljskoj žive samo Poljaci, samo katolici i samo heteroseksualci. Manjine su skrivene.“ Sadašnja migracija iz Ukrajine za Poljake je prvi izazov te vrste.

„Idi nazad u Ukrajinu“

Antiukrajinske parole koje se ne čuju samo na nacionalističkim demonstracijama već i u svakodnevici, imaju svoje posledice. Anastasja Visočina se, recimo, pita bi li trebalo da napusti Poljsku. Ta 31-godišnja učiteljica engleskog početkom marta je sa svojim devet godina starim sinom pobegla iz ukrajinskog Dnjepra u poljski Lođ.

U septembru je u jednoj popularnoj piceriji slavila bila na rođendanu jedne prijateljice, a tu su bila i njihova deca. Kad su napuštale restoran, zaboravile su rođendanski buket cveća. Anastasja se vratila po njega, ali je u međuvremenu deo cvijeća bio u jednoj vazi, a deo u kanti za đubre. „Pitala sam zašto su to uradili s nečim što nije njihovo, a na to konobarica napala. Vukla me je za kosu, moje dete je odgurnuto i palo je. Konobarica mi je rekla da se vratim u Ukrajinu ako mi se ovde ne sviđa.“

Od toga trenutka se, kaže Anastasja, „u Poljskoj ne osećam dobro. Da me ne zaustavljala moja majka koja ovde živi, napustila bih Poljsku.“

Ipak više solidarnosti nego mržnje

Kao i brojne druge Ukrajinke i Ukrajinci, i ova učiteljica iz Dnjepra stalno je pokušavala da u Poljskoj pronađe posao. Sad daje časova engleskog preko interneta onim učenicama i učenicima u Ukrajini koji žive u mestima gde nema rata. Većina ukrajinskih izbeglica rade u Poljskoj, jer od poljske države dobijaju veoma skromnu pomoć. Zato velika većina Poljakinja i Poljaka ukrajinske izbeglice ne doživljava kao teret, već kao dobitak za svoju zemlju, pokazuju ispitivanja javnog mnjenja.

Od jula 2022. Centar za monitoring rasizma i ksenofobije policiji je prijavio 170 antiukrajinskih ekscesa. Šredsednik centra Konrad Dulkovski kaže da se vodi nekoliko istraga. U septembru je jedan muškarac, koji je na internetu vređao Ukrajince, osuđen da plati novčanu kaznu od 650 evra. To je do sada najveća kazna za antiukrajinske ispade u Poljskoj. Na Tviter-profilu svoje organizacije Dulkovski je to prokomentarisao: „To je upozorenje svima onima koji misle da će rasistički izlivi mržnje protiv stranaca ostati nekažnjeni.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.