Nečasna igra
23. novembar 2017.
Pitanje o kojem se trenutno najviše raspravlja na Bliskom istoku glasi: zašto je libanski premijer Sad Hariri pre tri sedmice, nakon dramatičnog „bekstva“, potpuno neočekivano – i upravo iz Saudijske Arabije – najavio svoje povlačenje? Da li je to sam odlučio zbog brige za svoju zemlju ili iz straha od atentata, koji je tajanstveno spomenuo? Ili su ga na povlačenje primorali njegovi saudijski „prijatelji“, kako bi širili haos u Libanu i ograničili uticaj šiitske milicije Hezbolah, koju finansira Iran?
Šta znači povlačenje Haririja?
Može biti da se istina nikada neće saznati, ali mnogo toga govori u prilog tome da je iza kulisa uspešno izvršen diplomatski pritisak na Saudijsku Arabiju i druge aktere. Zemlje poput Egipta i bivše kolonijalne sile Francuske očigledno su se uspešno umešale kao posrednice, dok je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel razljutio Saudijce javnim optužbama.
Hariri je sada ponovo u zemlji, ali situacija je i dalje ostaje nejasna. Najpre je rekao da je ostavku stavio na led i da želi da sačeka dalje konsultacije. Nešto kasnije je svojim simpatizerima poručio: „Ostajem kod Vas!“ Nije međutim objasnio da li samo ostaje u zemlji ili želi da ostane i na funkciji. Ni šta o tome kaže Saudijska Arabija i da li će biti postavljeni određeni uslovi.
Haririjev povratak u Bejrut ipak je dobra vest. Takođe, treba pozdraviti što se Kipar, kao još jedna zemlja EU, trudi da posreduje. Treba se nadati da će se tako završiti nečasna igra sa Haririjem, jer se u svetskoj javnosti stiče utisak da se Libanom upravlja spolja, kao i da postoji opasnost od vojne eskalacije, ukoliko sve strane ne pribegnu najvišoj disciplini. Sukob još uvek nije rešen. I on ne može da se reši samo u Libanu.
Iran i Saudijska Arabija odlučujuće snage
Šiitski Iran i saveznik Hezbolah teže širenju moći u Libanu i regionu – to najbolje može da se vidi u Siriji, gde zajedno sa Rusijom doprinose vojnoj pobedi režima Bašara al Asada protiv većinski sunitskih pobunjenika. Vodeća sunitska sila, Saudijska Arabija, to vidi kao pretnju i svom silom nastoji da spreči dalje širenje iranskog i šiitskog uticaja u regionu. Saudijsko kraljevstvo pritom vodi mladi prestolonaslednik, za koga je nemačka tajna služba BND još krajem 2015. godine u jednom izveštaju istakla da je u spoljnopolitičkom smislu „sklon impulsivnosti i avanturi“. Tu ocenu potvrđuje brutalan i neuspešan rat koji Mohamed bin Salman vodi u Jemenu.
Sukob neće biti rešen ukoliko za pregovarački sto ne budu seli glavni akteri: Saudijska Arabija i Iran. Kao što su sunit Hariri i šiitski Hezbolaz to godinama činili u zajedničkom kabinetu, pre početka aktuelne krize. Liban je u sredu (22.11.) proslavio povratak Haririja i 74. godišnjicu nacionalne nezavisnosti – ali još uvek je igračka u rukama stranih sila.