„Naše mesto na policama na Kosovu su zauzeli drugi“

Pre uvođenja taksi, BiH je na Kosovo, čiju nezavisnost nije priznala, izvozila mleko i mlečne proizvode u vrednosti od gotovo sedam miliona maraka godišnje. Jedna od kompanija sa najvećim prometom je sarajevski „Milkos" koji je od kraja 2018, od kada su takse na snazi pretrpela gubitak od milion i po evra. 

„Sam proces vraćanja na tržište je težak. Znamo to iz iskustva sa Hrvatskom gde se nismo vratili ni približno obimu u kojem smo bili, pre nego što je Hrvatska ušla u EU. Naše mesto na policama na Kosovu su zauzeli drugi proizvođači i distributeri. Kako će proces vraćanja teći videćemo ubrzo, kada budemo ostvarili kontakte sa kupcima", kaže direktor ove sarajevske mlekare, Adin Fakić uz najavu da će već naredne sedmice početi razgovore sa tamošnjim privrednicima.

„Pa da vidimo na čemu smo. Šta očekuju oni, da li očekuju uopšte da se vraćamo ili su našli stopostotnu zamenu", kaže Fakić.

Mleko i mlečni proizvodi kao i ostale robe široke potrošnje tražiće isti put kao i kompanije iz metalskog sektora iz BiH, koje godinšje izvezu na Kosovo robu u vrednosti od preko 50 miliona maraka. Neki od njih već su doneli odluku da se neće vraćati na to tržište jer je kako kažu, mnogo vremena izgubljeno, a da bi potiskivanje kompanija koje su već preuzele tržište bio skup posao.

Korak po korak

Sa tim se ne slaže Safet Gerdžaliu, koji je bio predsednik Privredne komore Kosova u vreme uvođenja taksi. Ovaj ekonomski stručnjak iz Prištine kaže da je i tada bio protiv uvođenja sankcija, a za predstojeći period je uveren da će trgovina naći svoj put.

„Za početak, ne možete očekivati neki agresivan povratak ali vremenom, cena i kvalitet i transport, uticaće na to da se proizvodi iz BiH ponovo nađu na ovim prostorima u punom kapacitetu", kaže Gardžaliu, potvrđujući da je za dosta proizvoda iz BiH pronađena alternativa, ali i da ti isti proizvodi imaju veće troškove transporta na kosovsko tržište. 

„Zato mislim da će se uz agresivan marketing i promociju, te robe vratiti. Kratkoročno gledano, za period od pet ili šest meseci, rezultati neće biti vidljivi u smislu potpunog povratka, ali dugoročno, svi ti proizvodi će naći svoj plasman, jer trgovina na priznaje ni granice, ni boje, ni nacije", kaže Gardžaliu.

U BiH skeptični

Takse će prema najavama, biti ukinute od 15. marta na uvoz sirovina iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Zauzvrat, Priština traži da Srbija prestane da lobira za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Iz Beograda se već čuje da se radi o prevari, s obzirom da se spominju samo sirovine, a ne plasman gotovih proizvoda.

Privrednici iz BiH su skeptični kada je reč o vraćanju na tržište u punom kapacitetu, koje je u izvozom smislu vredno preko 130 miliona maraka.

„Problem je što smo izgubili naše trgovačke pozicije. Neki drugi lanci su ušli i zauzeli te pozicije tako da je teško vratiti ta tržišta. Onaj deo tržišta koji je ostao negde u visini od 30 miliona maraka, odnosi se na broj komapnija koje su želele da zadrže postojeće stanje, pa su bez obzira na visoke takse zadržali svoju izvoznu kvotu", kaže Vjekoslav Vuković potpredsednik Spoljnotrgovinske komore BiH.

Ekonomista Zoran Pavlović kaže da bi iza svega trebalo da stane država, iako sumnja da će se to desiti.

„Vratiti se na tržište koje je jednom izgubljeno je vrlo skup proces i samo nekim ozbiljnim snižavanjem cena ili subvencionisanjem od strane država u kojima izvoznici posluju, moguće je povratiti to tržište. Pošto je naš koncept da se država ne meša u privredu, što je apsurd, verovatno da će se to tržište vratiti jedva u obimu od 20 odsto", kaže Pavlović.

Tržište je malo ali bitno

S obzirom na činjenicu da je Republika Srpska pre uvođenja taksi sa Kosovom ostvarivala suficit od gotovo 30 miliona maraka, jasno je da se radi o veoma bitnom partneru, poručuju Iz Privredne komore Republike Srpske

„Iako se radi o relativno malom tržištu, ukoliko uzmemo ukupan izvoz iz RS, za nas je svako tržište važno. Posebno se to odnosi na ona preduzeća koja su svoje poslovanje bazirali na plasman roba na tržište Kosova", kaže Vladimir Blagojević iz Privredne komore RS.

Važno je i za sarajevski „Milkos" koji želi da se vrati na tržište Kosova.

„Sav taj gubitak koji smo imali do sada je čak i mali, s obzirom da je Kosovo dugi niz godina postpeno uvodilo određene barijere. Ući ćemo u razgovore, videti kakvo je raspoloženje i pokušati da se vratimo u punom kapacitetu", kaže direktor ove kompanije, Adin Fakić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android