Nazire se kraj spora oko imena?
15. decembar 2017.
Veteran američke diplomatije Metju Nimec, već 23 godine pokušava da uspostavi dijalog između dva tvrdoglava balkanska suseda. Naizgled beskrajna misija tog 78-godišnjaka sada bi ipak mogla da se privede kraju. Spor između Skoplja i Atine o imenu Makedonije „može i mora da se reši sledeće godine“, nada se strpljivi posrednik UN skorom dogovoru svojih dugogodišnjih mušterija: uslovi za rešenje konflikta znatno su se „poboljšali“, kako u Makedoniji, tako i Grčkoj.
Pročitajte još: Makedonija između četiri vuka
Otkako je Makedonija 1991. godine proglasila nezavisnost, dva džangrizava suseda su u klinču oko imena: iz straha zbog mogućih teritorijalnih pretenzija Skoplja, Atina hoće da primora suseda na promenu imena, ukazujući i grčku oblast Makedoniju.
Atina blokirala pristup Makedonije NATO
Pod pritiskom Atine i Brisela, Makedonija je još 1992. godine ustavom propisala da se u potpunosti odriče teritorijalnih pretenzija, a 1995. godine je sa zastave uklonila sunce Vergine na koje Grčka polaže pravo, zamenivši ga stilizovanim suncem. Ali iako se zemlja zbog Atine od 1993. godine u međunarodnim organizacijama vodi pod nezgrapnim imenom „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“ (BJRM), nesrećni spor oko imena ostaje poput prokletstva u osetljivom braku suseda: pritom je Grčka kao članica Evropske unije i NATO u znatno boljoj poziciji.
Nakon što je Atina 2008. godine iznenada blokirala tada očekivani pristup Makedonije NATO kao BJRM, odnosi su se znatno pogoršali. Pod vođstvom desničarsko-populističkog premijera Nikole Gruevskog, Makedonija je svesno išla na politiku nacionalističkih provokacija. Ne samo što su aerodromi i auto-putevi nazvani po Aleksandru Velikom – što je izazvalo bes Atine – već su i u Skoplju podignuti brojni spomenici antičkim junacima. Od tada susedi komuniciraju prvenstveno preko protestnih nota: od 2014. pregovori o sporu oko imena praktično su obustavljeni.
Veće interesovanje Brisela i Vašingtona
Ali promena vlasti u Skoplju i nova socijaldemokratska vlada premijera Zorana Zaeva, koja postoji od juna, uticali su na otopljavanje odnosa sa svim susedima Makedonije. Istovremeno, nakon dugo vremena, kao da su i Brisel i Vašington ponovo počeli da se interesuju za labilnu multinacionalnu državu, zbog straha od sve većeg uticaja Moskve na Balkanu.
Pročitajte još: Više od diplomatije
Ustupke bi morala da napravi pre svega Makedonija. Ali deluje da je trenutak za postizanje kompromisa povoljan i na unutrašnjopolitičkom planu. Nakon debakla na lokalnim izborima u oktobru, opozicioni VMRO-DPMNE znatno je oslabljen – i potpuno zaokupljen borbom za naslednika odbačenog lidera Nikole Gruevskog. S druge strane, novi premijer Zaev je ojačan, i pored tesne parlamentarne većine: kooperativnim kursom razumevanja sa susedima, uspešno se i spoljnopolitički rasteretio za predstojeće finale u rešavanju spora oko imena sa Grčkom.
Kooperativni kurs Zaeva
Potpuno hladne odnose sa Bugarskom, kakvi su bili za vreme Gruevskog, Zaev je oživeo sporazumom koji je u avgustu potpisan sa susedom. Sporna istorijska pitanja prepuštena su komisiji koja bi tek trebalo da bude formirana. Sa svojim kosovskim kolegom, premijerom Ramušom Haradinajem, Zaev je ove sedmice postigao dogovor o angažovanju međunarodne istražne komisije kako bi se rasvetlila pozadina misterioznih borbi iz Kumanova 2015. godine: izricanje visokih zatvorskih kazni za kosovske Albance, koji su u njima učestvovali, u novembru je izazavalo velike demonstracije u susednoj zemlji. U međuvremenu Zaev je izgladio odnose čak i sa Srbijom, koja je još početkom godine svim snagama nastojala da spreči njegov dolazak na vlast: novi mir među susedima u februaru bi trebalo da zapečati zajednička sednica vlada dveju zemalja.
Pročitajte još: Češka veza vodi do Gruevskog?
Ne samo u Briselu, već i u Vašingtonu i Atini, politika Zaeva nailazi na pozitivan odjek. Nakon obnavljanja pregovora, koji su tri godine bili prekinuti, ove sedmice grčka i makedonska štampa već spominju ime „Nova Makedonija“, kao moguću kompromisnu formulu za rešenje spora. Ali bez obzira na to da li je reč o Gornjoj, Severnoj ili Novoj Makedoniji, veteran-posrednik Nimec ostaje realan – i za januar, februar i mart najavljuje intenzivne pregovore u Njujorku: „Nakon tolikih godina nema novog magičnog imena. Težak problem ne može da se reši čarobnim štapićem, već samo napornim radom, dobrom diplomatijom i političkom voljom.“