Nauka na tragu fenomena deža vi

Preselili ste se u novi grad i u jednom trenutku sve vam izgleda blisko? Tek ste upoznali neku osobu, a imate utisak da ste je već negde sreli? Onda se radi o fenomenu deža vi. Ime mu je 1876. dao francuski filozof i istraživač Emil Buarak – na francuskom je „déjà vu“ – već viđeno.

U antička vremena grčki filozof Platon je smatrao da je taj osećaj znak iz prejašnjih života. Sigmund Frojd je deža vi označio kao sećanje na neku nesvesnu fantaziju, povezano sa željom da se trenutna situacija popravi. Psihijatar Karl Jung je verovao da je deža vi povezan s kolektivnom podsvešću, a u holivudski filmovima je fenomen predstavljen kao „greška u matriksu“.

-pročitajte još: Zašto je razmišljanje tako iscrpljujuće

Razlika u brzini

Džejms J. Đordano, profesor neurologije na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, kaže da deža vi nema nikakve veze s natprirodnim pojavama i da je sasvim normalan. „Deža vi je subjektivan osećaj neke osobe, da su se određeni događaji aktivnosti, misli i osećanja već jednom desili, mada to nije istina.“

Otprilike 90 odsto ljudi je već iskusilo taj fenomen. Što je čovek stariji, to se fenomen ređe javlja.

Đordano kaže da naš mozak radi kao vremeplov i prostorna mašina. „Sve u sadašnjoj okolini se stavlja u odnos sa sličnim ili nesličnim doživljajima iz prošlosti. Tako je mozak u stanju da planira budućnost. Ali se dešava da se signali pobrkaju.“

Đordano smatra da je ključ za razumevanje fenomena deo mozga koji se zove talamus. Informacije koje se dobijaju sluhom, dodirom, ukusom i drugim čulima moraju da prođu kroz taj deo mozga da bi došli do moždane kore kako bi se protumačili.

„Ako različite interakcije imaju donekle različite brzine, tada doživljaj u sadašnjosti može da se oseti kao prošlost. Naš mozak bukvalno zameni sadašnjost i prošlost“, kaže Đordano.

Zagonetka za nauku

Roderik Spirs, vanredni profesor za proučavanje migrene na američkom Univerzitetu Braun, misli da još uvek nema uverljivog objašnjenja za deža vi. „Deža vi je teško posmatrati jer nastupa spontano. Ne znamo kako da izazovemo takve epizode u laboratorijskim uslovima“, kaže on.

Jedna od teorija tvrdi da se iste informacije memorišu u mozgu na dva različita načina. Recimo, miriše vam jelo iz kuhinje, stiže vam poruka na mobilni, mačka vam prede na krilu, osećate sunčeve zrake na koži. Sve te utiske mozak povezuje i čuva kao jedinstveni doživljaj. Ako se prilikom prerade informacija desi minimalno kašnjenje, prema teoriji, mozak interpretira to kao dva događaja koji slede jedan za drugim i daje čoveku osećaj da se to već desilo u prošlosti.

Fizičar Mičio Kaku je uveren da se radi o smetnji u sećanju koja nastupa kada dođemo u okolinu koja ima neku sličnost sa već viđenim kontekstima. Kaku ima i teoriju o tome da li možemo da prelazimo u paralelne univerzume i šta nam o tome kaže deža vi.

Deža vi kao simptom stresa

„Ako ste pod stresom ili zabrinuti, mozak je umoran. Mustra naše moždana aktivnosti onda može da se malo pomeri. Tada deža vi nije neobičan“, kaže Đordano.

Spirs dodaje da ljudi sa višim nivoom obrazovanja češće doživljavaju ovaj fenomen. „Ljudi koji puno putuju koji se mogu setiti svojih snova i koji su skloni liberalnim pogledima, češće doživljavaju deža vi.“

To nije psihička smetnja

Đordano kaže da deža vi uopšte nije znak za psihičku smetnju. Zdrav čovek doživljava često taj fenomen u starosti između 15 i 25 godina. Ipak, ako se deža vi i u kasnijoj starosnoj dobi pojavljuje često, na primer više puta mesečno, trebalo bi se konsultovati s lekarom – naročito ako fenomen nastupa zajedno sa gubitkom svesti ili sa stanjem svesti sličnom snu.

Spirs kaže da deža vi uobičajeno traje samo sekundu-dve i trebalo bi obratiti pažnju na to da li čovek ima poteškoće da razlikuje šta je realno, a šta nije. Osim toga, ako zajedno s tim nastupe neki drugi oblici ponašanja koje ne može da se kontroliše – ispadanje predmeta iz ruku, povišena frekvencija pulsa i snažan osećaj straha – to su znaci da bi trebalo otići lekaru. Jer to bi mogli biti simptomi napada epilepsije.

„Najveći broj napada počinje u slepoočnim režnjevima, kada su oni preopterećeni, a pogođena osoba samo polusvesna, dakle nije potpuno izgubila svest. To može biti propraćeno osećanjem kao što je deža vi.“

Generalno su naučnici saglasni u oceni kakav je osećaj deža vi. Postoje različite teorije o tome šta ga izaziva. Ali to naučnici još ne znaju. Spirs kaže: „Jednostavno, za to još nemamo solidno strukturno objašnjenje.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.