NATO u BiH: raspoređivanje trupa ili stend baj

Uoči početka samita u litvanskom Viljnusu, otvorilo se pitanje mogućeg raspoređivanja snaga NATO u Bosnu i Hercegovinu zbog zaoštravanja političke krize poslednjih nekoliko meseci. Iako su na dnevnom redu Ukrajina i Švedska – a ova druga je dobila zeleno svetlo od Turske za pristup Alijansi – očekuje se da će, makar na marginama samita, biti reči i o BiH. Šta će to značiti za tu zemlju u praktičnom smislu, ni analitičari ne mogu sa sigurnošću da predvide, iako tvrde da elemenata za delovanje sigurno ima.

-pročitajte još: Povećava se rizik od širenja konflikta na Balkanu

„NATO koji je preuzeo odgovornost za mir i stabilnost ove zemlje, treba da preuzme odgovornost i kada je reč o stabilizaciji. U političkom smislu, vi možete da radite šta hoćete, ali kada to pretvorite u ponašanje sa pravnim posljedicama, onda se stvari komplikuju“, kaže vojni analitičar Nedžad Ahatović. On očekuje da međunarodna zajednica svakako reaguje, bez obzira na rasplet događaja na samitu u Litvaniji.

Brčko kao opcija

Predsedavajući Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić, pozvao je članice NATO, da na bazi Aneksa 1A Dejtonskog mirovnog sporazuma i člana 7. Statuta Brčko distrikta BiH, rasporede vojnike NATO na njegovu teritoriju. Zvizdić je poziv uputio nakon što su zakoni u Republici Srpskoj koji se odnose na neobjavljivanje odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda, objavljeni u Službenom glasniku RS.

„Takvom odlukom bi preventivno bio zaustavljen, a onda i trajno onemogućen, projekat secesije Republike Srpske koji je pokrenut zadnjim odlukama Narodne skupštine“, naveo je Zvizdić.

Prema Dejtonskom sporazumu, NATO je u obavezi da štiti mir i bezbednosti u BiH, podseća vojni analitičar Đuro Kozar. On navodi da, ukoliko dođe do razmeštanja trupa, nijedna strana u BiH nema ingerencije za bilo kakvu reakcije. Kozar navodi da je u ovom trenutku nekoliko scenarija koji se mogu očekivati od samita NATO.

„Jedan od načina jeste slanje trupa u Brčko distrikt, gde bi oko stotinak vojnika bilo stacionirano iz preventivnih razloga, kako ne bi bilo svojatanja Brčkog od establišmenta u RS“, kaže Kozar, navodeći da NATO može da rasporedi svoje jedinice na bilo kojem delu teritorije BiH.

Međutim, deo analitičara postavlja pitanje šta je sada s Dejtonskim mirovnim sporazumom, s obzirom na to da je poslednjim zakonima usvojenim u RS derogirana uloga visokog predstavnika, kao vrhovnog tumača.

„Pravno gledano, vi praktično imate stanje u kojem bi NATO morao da vrati mirovni sporazum na snagu. Jer, ako vi dovodite u pitanje visokog predstavnika kao tumača, degradirate Ustav koji je deo Dejtonskog sporazuma. Bilo ko da donese odluku koja ima posledice po Dejtonski sporazum, to degradira čitav sporazum“, ocenjuje Ahatović, navodeći da u tom slučaju neko mora da se izjasni da li i koji delovi sporazuma i dalje važe ili ne važe.

Vučić upozorava na period nakon samita

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pre nekoliko dana, govoreći o situaciji na Kosovu, dotakao i BiH, rekavši da bi ključni datumi za BiH mogli da budu upravo oni nakon samita u Litvaniji.

„Situacija u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini će biti mnogo ozbiljnija i teža posle 12, posle 13. jula“, rekao je Vučić ne želeći da otkriva više detalja, kao ni da li je upoznat s raspletom događaja oko samita NATO u Litvaniji.

Ima i onih koji ne veruju da bi NATO u ovom trenutku mogao da se bavi pitanjem razmeštanja trupa bilo gde u BiH. Fokus interesovanja i dalje su Ukrajina i Švedska, a o BiH bi se, kažu, moglo razgovarati tek na marginama samita.

„Očekuje se da će i dalje zvaničnici Alijanse ostati privrženi obećanjima da će, u svetlu ruske invazije, ostati opredeljeni za podršku i pružanje bezbednosnih garancija Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji, kao najranjivijim državama u neposrednom okruženju članica NATO. I sam poziv zvaničnicima BiH da budu zvanično prisutni na ovom značajnom događaju, trebalo bi posmatrati u pozitivnom svetlu opredeljenja NATO za saradnju i perspektivu punopravnog članstva BiH u Alijansi“, rekao je za Fenu predsednik Centra za bezbednosne studije Denis Hadžović, navodeći da će se na samitu raspravljati i o ostalim značajnim tema koje bi trebalo da pokažu da su snage NATO i dalje spremne da odgovore na svaki izazov na ovoj dinamičnoj i nepredvidljivoj međunarodnoj sceni.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.