NATO snage u Avganistanu: Ko šalje više?

Naravno da se već spekuliše o tome koliko novih vojnika će poslati ostale članice NATO. Portparol Alijanse Džejms Apaturaj siguran je da će taj broj premašiti 5.000.

„S obzirom na to što smo čuli poslednjih dana, možemo sa velikom sigurnošću reći da će taj broj biti veći. Taj broj premašuje 5.000 vojnika.“

Do sada je 20 zemalja iznelo načelnu saglasnost, navodi Apaturaj. Za sada je poznato da Gruzija i Italija žele da pošalju po 1.000, Poljska 600, a Britanija i Južna Koreja po 500 vojnika.

Nemačka još uvek nije dala "zeleno svetlo"

Pojedine zemlje, a među njima i Nemačka, za sada nisu dale svoju saglasnost oko slanja dodatnih vojnika. Njihova odluka očekuje se krajem janura, kada će se održati Međunarodna konferencija o Avganistanu.

Iz debate u Donjem domu nemačkog parlamenta jasno se može zaključiti da se Berlin zalaže za pospešivanje civilne zaštite i obuku avganistanskih bezbednosnih snaga. Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je rekao:

„Nemačka je spremna da uradi više po pitanju formiranja i obuke policije, jer se jedino na taj način može ostvariti bezbednost uz pomoć sopstvenih snaga. Samo na taj način je moguće preneti odgovornost. Niko ne želi učešće Međunarodnih snaga u Avganistanu zauvek.“

A kad počinje povlačenje?

Vestervele je pozdravio najavu predsednika Obame da se od sredine 2011. počne sa povlačenjem vojnika iz Avganistana.

„Želimo da radimo na omogućavanju povlačenja, a to se mora desiti tokom ovog mandata. Po tom pitanju se naše predstave poklapaju sa predstavama američkog predsednika.“

Ko sad misli da će 2011. doći do masovnog povlačenja stranih vojnika iz Avganistana, taj se vara. Kako navodi portparol NATO Džejms Apaturaj, savez ne želi potpuno povlačenje, već zastupa strategiju „uređenog prenosa odgovornosti“.

Cilj Međunarodnih snaga (ISAF) jeste da se avganistanska vojska i policija osposobe, kako bi se obezbedila bezbednost za 24 miliona građana. Za to je, prema procenama, potrebno obučiti 480.000 pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti. To, međutim, nije moguće postići sa trenutno raspoloživim sredstvima.

autori: B. Šmajcinger, Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević