1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

NATO-samit: Veći i složniji protiv Putina

Riegert Bernd Kommentarbild App
Bernd Rigert
30. jun 2022.

S Finskom i Švedskom NATO je bogatiji za dve nove članice. Istočno krilo Atlantskog saveza je pojačano. To je ispravan kurs protiv Putina, sve dok su SAD u igri, smatra dopisnik DW iz Brisela Bernd Rigert.

https://p.dw.com/p/4DRhK
Sa Finskom u NATO ulazi vrhunski obučena i opremljena vojska
Sa Finskom u NATO ulazi vrhunski obučena i opremljena vojskaFoto: Naina Helen Jama/TT News Agency/AFP/Getty Images

Ruski vlastodržac i ratnohuškač Vladimir Putin malo se preračunao. Na kraju neće dobiti manje NATO kao što je to hteo na početku godine, nego povećani Atlantski pakt: Švedska i Finska će se rekordnom brzinom pridružiti savezu. Vrata NATO su i dalje, kao što je to 2008. obećano, otvorena i za Ukrajinu i Gruziju, kao i za ostale evropske zemlje koje to budu htele. Zločinački napadi Putina na Ukrajinu zbili su redove kao nikada od završetka Hladnog rata. Zato se upravo okončani samit NATO u Madridu s pravom može okarakterisati kao prekretnica i kao istorijskim događaj.

Savez je ne samo odlučio da se proširi, već je i promenio strategiju. Rusija se smatra najvećom opasnošću, a ne kao do sada partnerom. Putin je Evropu, SAD i Kanadu prisilio da se usredsrede na odbranu teritorija duž istočne granice. To će ostaviti dalekosežne posledice po vojske i društva u Evropi: biće potrebno više novca, više ljudstva, više oružja i novo strateško razmišljanje kako bi se suočili s povratkom na imperijalistički motivisani rat u Europu.Ubuduće će 300.000 vojnika biti u stanju pripravnosti i to je samo početak. Ako se Putin i njegov sistem održe na vlasti biće potrebno da na istočnom krilu vojnici budu stalno stacionirani, između ostalih i vojnici nemačkog Bundesvera.

Blokiranje je bilo besmisleno

Turska je uspela da na vreme na početku samita odustati od svog besmislenog veta protiv pristupanja Švedske i Finske NATO. Odbijanje ta dva partnera sa severa predstavljalo bi osetno slabljenje zajedništva unutar saveza. Takav poklon Putinu bio bi nedopustiv. Tako su Turska, Švedska i Finska, uz snažno delovanje SAD, postigli ono što se od prijateljskih zemalja tokom jedne od najvećih kriza od osnuivanja NATO i očekuje.

Bernd Rigert, DW
Bernd Rigert, DW

Dogovor je postignut u korist mnogo veće stvari. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dobio je neke ustupke kada je u pitanju borba protiv terorizma, olakšice pri kupovini američkih vojnih aviona, a time i municiju za svoj unutrašnjenjopolitički položaj u sred žestoke ekonomske krize. On sada može sebe da predstavi kao jakog državnika koji hrabro zastupa turske interese.

Švedska i Finska mogu lako i bezbolno da ispune obećanja koja su dale Turskoj. Izručenje Kurda koji žive u Skandinaviji i koje Turska optužuje za navodni terorizam najpre će da se sagleda. Da li će oni zaista i biti izručeni, to zavisi da li Turska garantuje pravedno suđenje, što i nije baš realno očekivanje. Švedska i Finska će zauzvrat dobiti više bezbednosti i solidarnosti kroz članstvo u Atlantskom savezu.

Istočno krilo NATO je kroz direktnu granicu s Finskom postalo 1.300 kilometara duže. To krilo mora biti zaštićeno, i to su ostale zemlje-članice i obećale Finskoj. Finska zauzvrat donosi odlično obučenu i opremljenu vojsku koja je u stanju da ruske agresivne fantazije na severu drži u šahu. Finska i švedska vojska dragocena su dopuna NATO koji ovim procesom definitivno jača. Vojnici iz Finske i Švedske će uskoro igrati veću ulogu i kad je u pitanju odbrana baltičkih zemalja i kontrola Baltika.

„Klinička smrt" je velika opasnost

Smernice NATO za budućnost sada su definisane: odbrana od ruske agresije, zajednički, svim konvencionalnim sredstvima -zastrašivanjem i masivnim jedinicama. Ono za šta se odavno mislilo da je u Evropi stvar prošlosti, vraća se punim intenzitetom. To koliko bi situacija za NATO još mogla da postane ozbiljna zavisi od ruskog rata u Ukrajini. Ako padne Ukrajina, baltičke zemlje, Moldavija ili Gruzija mogu da budu sledeći ciljevi Putinovog ludila. U slučaju da Rusija u Ukrajini izgubi, NATO mora da se okrene opreznoj politici.

Budući kurs NATO u ogromnoj meri zavisi i od najvećeg i najvažnijeg člana saveza – SAD. Bajdenova vlada čvrsto je uz NATO, tu nema mesta za zabrinutost. Ali, ako na sledećim izborima pobedi neki pripadnik Republikanske stranke ili čak Donald Tramp, NATO tada pada u duboku krizu. Da li će Evropljani biti dovoljno „suvereni“ po francuskoj ideji da se sami odbrane, više je nego upitno.

Trenutno je Atlantski savez vitalan, ali „klinička smrt“, kako je u jednom trenutku francuski predsednik Emanuel Makron tokom vladavine Donalda Trampa opisao stanje u kojem se nalazi NATO, još uvek je opasnost, pogotovo ako se uzme u obzir da bi Tramp i njemu slični bili spremni da žrtvuju Ukrajinu kako bi ugodili ruskom vlastodršcu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.