Nato odlazi, Libijcima ostaje – šerijat

„Iznenađuje brzina kojom je Nato, uz blagoslov Saveta bezbednosti, okončao intervenciju u Libiji“, počinje svoj komentar VAC iz Esena, podsećajući da je Gadafi mrtav tek jedanaest dana. „Sledeći meseci će pokazati da li je intervencija prekinuta prerano. Libija je ogromna militarizovana zemlja u kojoj je podeljeno stanovništvo naoružano do zuba i u kojoj je netragom nestalo čak i masivno oružje poput raketa zemlja-vazduh. Jedino je iz vazduha moguće garantovati stabilnost zemlje koja je pet puta veća od Nemačke. Kontrolu sada ima izdeljena pobunjenička vlada koja nažalost ne može da kontroliše ni sopstvene trupe niti da garantuje unutrašnju bezbednost i poštovanje ljudskih prava. Ovoj sirovinama bogatoj zemlji, evropskom komšiji, tek predstoje izazovi.“

„Ostaje gorak ukus u ustima“, piše u svom oštrom komentaru Vestfalen blat, opisujući ukratko kako je Nato spasao pobunjenike masakra u Misrati, zatim otvorio put za rušenje diktatora i osvajanje Tripolija. „(…) onda stiže otrežnjujuća vest: novi režim je proglasio šeriju, islamski zakon, osnovom čitavog prava u novoj Libiji. Time se – kako je objasnio Mustafa Abdul Džalil, pobožni i ponizni predsedavajući prelaznog saveta – proglašavaju nevažećim svi zakoni koji su u suprotnosti sa šerijom. Tu spada i bračni zakon – ubuduće će svaki čovek u Libiji smeti da ima četiri žene. Kada tri puta zaredom kaže jednoj od svojih žena „Odričem te se“ – tada je razveden. Žena nema ovu slobodu. Šerija nije zakon za jednake, slobodne ljude. Nato je i u Libiji delovao pod parolom zaštite slobode. Da li sada stvarno može da podvuče crtu i kaže: misija ispunjena?“

Dvostruki aršini

Nato je omanuo i zloupotrebio mandat Saveta bezbednosti, piše Berliner cajtung: „Kada su, nakon Gadafijeve smrti, pobunjenici osvojili i poslednje uporište u Sirtu, Nato nije učinio ništa da od osvete pobunjenika zaštiti tamošnje stanovništvo, koje je velikim delom simpatiziralo Gadafija. Dobro je da je diktatorski režim pao. Ipak, Nato je zloupotrebio mandat UN i misija je prekršila međunarodno pravo.“

Manhajmer morgen piše o dvostrukima aršinima Natoa i zemalja članica: „Pre sedam meseci se krenulo u, kako se veruje, zaštitu libijskog naroda – sada sa istim tim pravom treba poslati borbene avione protiv Sirije. Čini se da ova mogućnost uopšte nije na dnevnom redu. Da li to moral zavisi od političkog oportunizma?“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković