NATO mora da razgovara s Rusijom
O čemu se ovde uopšte radi? Ko je neprijatelj? To su prva, jednostavna pitanja na koja bi trebalo potražiti odgovor kada se razgovara o pokušajima delovanja protiv „Islamske države“. NATO sada želi da poveća bezbednost Turske, kao države-članice te vojne alijanse. U tu svrhu, ojačavaju se turske vazdušne snage – iako ih IS uopšte nema.
S druge strane, Turska je prošle sedmice pokazala da je u stanju, ali i da je spremna, da obori bilo koji ruski borbeni avion koji, prema njenim tvrdnjama, povredi vazdušni prostor te zemlje, bez obzira na to što je upozoren da to ne čini.
Sjedinjene Američke Države, kao lider NATO, stale su na stranu Turske. Osim što je Vašington potvrdio tursku verziju tog događaja, navodi se i da ta zemlja ima pravo na samoodbranu. U prilog verziji događaja prema kojoj je ruski avion zaista povredio vazdušni prostor Turske, ide i to što Rusija redovno provocira baltičke države Alijanse, ali i neutralne zemlje poput Švedske i Finske tako što neprestalo povređuje njihov vazdušni prostor svojim avionima.
Suprotstavljeni interesi
Ipak, nakon obaranja ruskog aviona, spor se pogoršao. Rusija je uvela privredne sankcije protiv Turske. Vladi u Ankari prebacuje se da kupuje naftu od IS i da je oborila ruski avion samo zato da bi zaštitila konvoje koji je doturaju.
Moskva je sada u svoju vojnu bazu u sirijskoj Latakiji stacionirala moderan sistem protivvazdušne odbrane sa dometom od preko 400 kilometara. Turska prebacuje Rusiji da u Siriji ne bombarduje položaje IS, već Turkmene, narod koji potiče iz Turske.
Zaista, sukob interesa, na prvi pogled, ne može biti očigledniji. Rusija je stala na stranu sirijskog predsednika Asada u borbi protiv IS, ali i protiv drugih sirijskih grupacija. Među takvim grupacijama su i one koje podržavaju SAD. Turska se bori protiv Asada i u prošlosti je stalno okretala glavu kada je reč o IS, koja se bori protiv Asada, ali i protiv Kurda. Međutim, IS je i za Tursku zvanično – neprijatelj.
IS profitira od raskola
I tako bi, dakle, trebalo da izgleda međunarodna koalicija protiv IS? Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u utorak (1.12.) požurio je sa izjavom da jačanje turskih vazdušnih snaga nema veze s incidentom u kojem je oboren ruski bombarder. Alijansa bi na taj način ipak mogla samo da poveća napetost između Rusije i Turske, država koje imaju odlučujuću ulogu kada je reč o budućnosti Sirije. Neke članice Alijanse sa istoka Evrope su, uz sve to, zadovoljne što je neko konačno pokazao zube Rusiji. Očito je široko rasprostranjen bes zbog onoga što je vlada Rusije učinila u Ukrajini, posebno zbog aneksije Krima.
Ipak, eskalacija je ono što NATO u ovom trenutku ni u kom slučaju ne odgovara. Postoji opasnost da bi Turska mogla da iskoristi NATO za sprovođenje sopstvenih političkih interesa i da ga okrene protiv Rusije. „Islamska država“ bi tada bila u poziciji da stoji sa strane i da sve to s radošću posmatra.
Nakon napada u Parizu, izgledalo je kao da bi mogla da se stvori široka koalicija za vojni nastup protiv IS. Ukoliko bi takva koalicija uopšte i imala neke rezultate, onda bi to bilo moguće jedino ako nema velikog spora između njenih članica.
Članicama NATO, nakon zbivanja u Ukrajini, to možda teško pada, ali one bi u budućnosti trebalo opet redovno da razgovaraju sa Moskvom u sklopu Saveta NATO-Rusija. Previše toga je na kocki u slučaju da propadne zajednički nastup protiv „Islamske države“.