NATO želi da ojača istočno krilo

Generalni sekretar NATO baš i nije bio u potpunosti zadovoljan sastankom ministara odbrane Alijanse koji je ovih dana održan u Briselu. „Pred nama je još dugačak put“, rekao je Jens Stoltenberg u glavnom štabu NATO, s pogledom usmerenim ka susretu na vrhu Severnoatlantskog saveza koji se za dve nedelje održava u Madridu.

Plan je bio da nadležni ministri što je moguće konkretnije pripreme teren za taj sastanak šefova država i vlada u španskoj prestonici, kako bi se na licu mesta, u Madridu, izbegli bilo kakvi nesporazumi ili svađe. Ali to je samo delimično uspelo, važna pitanja i dalje su otvorena.

-pročitajte još: Zelenski pozvan na samite G7 i NATO krajem juna

NATO doduše i dalje stoji uz Ukrajinu u borbi te zemlje protiv ruske invazije, ali po pitanju konkretnih obećanja oko isporuke dodatnog teškog naoružanja – poput artiljerije, višecevnih bacača raketa ili oklopnih vozila – Ukrajina mnogo više traži od onoga što je NATO do sada isporučio. Ukrajinske diplomate žale se da NATO i još deset drugih partnerskih zemalja isporučuju samo deset odsto vojnog materijala koji je Ukrajincima potreban.

Nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht obećala je da će Berlin poslati tri višecevna bacača raketa. Nemci su prvobitno obećali četiri komada. Bundesver jednostavno više ne može da stavi na raspolaganje, tvrdi Lambreht. Oružje će biti isporučeno tek krajem jula ili početkom avgusta. Iduće nedelje bi, kako je planirano, u Ukrajinu trebalo da bude prebačeno sedam nemačkih haubica, što je najavljeno još u maju. Članice NATO se slažu oko toga da je potrebno još jednom „pročešljati“ sopstvene zalihe i kupiti više municije i materijala kod kompanija koje proizvode naoružanje – što bi onda moglo da bude stavljeno Ukrajincima na raspolaganje.

Turska blokira Finsku i Švedsku

Uoči samita u Madridu, još uvek nije rešen interni spor oko ulaska Finske i Švedske u NATO. Turska blokira pristup skandinavskih država zato što Finsku i Švedsku optužuje da navodno podržavaju kurdske milicije koje je Ankara proglasila za terorističke grupe.

Pregovori resornih ministara ovih dana nisu urodili plodom, a za ulazak novih zemalja u NATO potrebna je jednoglasna odluka postojećih članica. Američka ambasadorka pri NATO Džuli Smit kaže da se i dalje nada da će Finska i Švedska na samitu u Madridu i zvanično biti pozvane da pristupe Savezu. „Iza kulisa u NATO oseća se velika podrška tim zemljama. Svi mi želimo što je moguće brže da napredujemo, ali želimo i da sa Turskom porazgovaramo o njihovim rezervama“, rekla je Smit.

Cilj je i da se, u kontekstu ruske agresije, demonstrira jedinstvo i sposobnost Alijanse da deluje. Generalni sekretar NATO zato na sve načine pokušava da „omekša“ stav Turske, tvrde diplomate iz Alijanse. Ali Ankara za sada ne popušta. Na madridskom samitu bi u svakom slučaju trebalo da se naglasi stav o „politici otvorenih vrata“ NATO, koji u načelu i dalje važi i za zemlje poput Gruzije ili Ukrajine.

Više vojnika na istoku

Jens Stoltenberg je najavio da će NATO na samitu u Španiji postići dogovor oko jačanja svog istočnog krila. Ministarke i ministri odbrane zemalja-članica već su u načelu podržali tu odluku. Ubuduće bi za potrebe baltičkih zemalja, kao i Poljske, Mađarske, Bugarske i Rumunije, u zapadnim članicama poput Nemačke ili Francuske trebalo da bude moguće aktiviranje trupa koje se nalaze u visokom stepenu pripravnosti i koje bi odmah mogle da budu prebačene na istok.

Po tom pitanju je prednjačila nemačka ministarka Lambreht koja je ponovila raniju ponudu kancelara Olafa Šolca da Nemačka u Litvaniji stacionira najmanje hiljadu dodatnih vojnika i da predvodi novu međunarodnu borbenu brigadu: „Jasno ćemo demonstrirati da stojimo na strani naših saveznika“, rekla je Lambreht. U slučaju krize, brigada bi trebalo da broji između 3.000 i 5.000 vojnika.

Za sada su u tri baltičke zemlje stacionirane borbene jedinice sa oko 1.500 ljudi u svakoj od tih zemalja. Povećanje broja vojnika trebalo bi da pošalje signal Rusiji, kako se ta zemlja ne bi odlučila na napad na baltičke članice NATO. „Uočavamo tu opasnost i spremni smo da dugoročno pružimo podršku“, naglasila je Lambreht.

Stoltenberg se pak nada da će i mnoge druge zemlje-članice slediti primer Nemačke i već na samitu za dve nedelje navesti konkretne brojke – odnosno broj vojnika koji su spremne da pošalju na istočno krilo. Letonski ministar odbrane Artis Pabriks rekao je da na istok ne bi trebalo samo slati dodatne trupe, već i da bi na licu mesta trebalo povećati kapacitete vojnog materijala i municije, odnosno da bi na Baltiku trebalo formirati stalne komandne strukture.

Nova strategija protiv Rusije

Pojačavanje odbrambene sposobnosti na istočnom krilu deo je novog strateškog koncepta koji bi NATO trebalo da usvoji na samitu u Madridu. Prethodni strateški koncept iz 2010. kompletno je zastario – u njemu se Rusija naime tretirala kao „mogući partner“. Najkasnije nakon napada na Ukrajinu 24. februara ove godine, Rusija se smatra „neprijateljskom zemljom“.

„Ruski rat predstavlja najveću pretnju po našu bezbednost u poslednjih nekoliko decenija“, naglasio je Stoltenberg i dodao da je potrebno snažno zastrašivanje i koncentracija na odbranu NATO-područja. A po prvi put bi u strateškom dokumentu kao pretnja trebalo da bude označena i – Kina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.